Дела апостолска 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
1And when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where there was a synagogue of the Jews.
2И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
2And Paul, according to his custom, went in unto them; and for three sabbath days he reasoned with them out of the scriptures:
3показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
3Declaring and insinuating that the Christ was to suffer, and to rise again from the dead; and that this is Jesus Christ, whom I preach to you.
4И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
4And some of them believed, and were associated to Paul and Silas; and of those that served God, and of the Gentiles a great multitude, and of noble women not a few.
5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
5But the Jews, moved with envy, and taking unto them some wicked men of the vulgar sort, and making a tumult, set the city in an uproar; and besetting Jason’s house, sought to bring them out unto the people.
6А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
6And not finding them, they drew Jason and certain brethren to the rulers of the city, crying: They that set the city in an uproar, are come hither also;
7које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
7Whom Jason hath received; and these all do contrary to the decrees of Caesar, saying that there is another king, Jesus.
8И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
8And they stirred up the people, and the rulers of the city hearing these things,
9Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
9And having taken satisfaction of Jason and of the rest, they let them go.
10А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
10But the brethren immediately sent away Paul and Silas by night unto Berea. Who, when they were come thither, went into the synagogue of the Jews.
11Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
11Now these were more noble than those in Thessalonica, who received the word with all eagerness, daily searching the scriptures, whether these things were so.
12Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
12And many indeed of them believed, and of honourable women that were Gentiles, and of men not a few.
13А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
13And when the Jews of Thessalonica had knowledge that the word of God was also preached by Paul at Berea, they came thither also, stirring up and troubling the multitude.
14А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
14And then immediately the brethren sent away Paul, to go unto the sea; but Silas and Timothy remained there.
15А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
15And they that conducted Paul, brought him as far as Athens; and receiving a commandment from him to Silas and Timothy, that they should come to him with all speed, they departed.
16А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
16Now whilst Paul waited for them at Athens, his spirit was stirred within him, seeing the city wholly given to idolatry.
17и препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
17He disputed, therefore, in the synagogue with the Jews, and with them that served God, and in the marketplace, every day with them that were there.
18А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
18And certain philosophers of the Epicureans and of the Stoics disputed with him; and some said: What is it, that this word sower would say? But others: He seemeth to be a setter forth of new gods; because he preached to them Jesus and the resurrection.
19Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
19And taking him, they brought him to the Areopagus, saying: May we know what this new doctrine is, which thou speakest of?
20Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
20For thou bringest in certain new things to our ears. We would know therefore what these things mean.
21А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
21(Now all the Athenians, and strangers that were there, employed themselves in nothing else, but either in telling or in hearing some new thing.)
22А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
22But Paul standing in the midst of the Areopagus, said: Ye men of Athens, I perceive that in all things you are too superstitious.
23јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
23For passing by, and seeing your idols, I found an altar also, on which was written: To the unknown God. What therefore you worship, without knowing it, that I preach to you:
24Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
24God, who made the world, and all things therein; he, being Lord of heaven and earth, dwelleth not in temples made with hands;
25нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
25Neither is he served with men’s hands, as though he needed any thing; seeing it is he who giveth to all life, and breath, and all things:
26И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
26And hath made of one, all mankind, to dwell upon the whole face of the earth, determining appointed times, and the limits of their habitation.
27Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас.
27That they should seek God, if happily they may feel after him or find him, although he be not far from every one of us:
28Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
28For in him we live, and move, and are; as some also of your own poets said: For we are also his offspring.
29Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
29Being therefore the offspring of God, we must not suppose the divinity to be like unto gold, or silver, or stone, the graving of art, and device of man.
30Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
30And God indeed having winked at the times of this ignorance, now declareth unto men, that all should every where do penance.
31јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
31Because he hath appointed a day wherein he will judge the world in equity, by the man whom he hath appointed; giving faith to all, by raising him up from the dead.
32А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
32And when they had heard of the resurrection of the dead, some indeed mocked, but others said: We will hear thee again concerning this matter.
33Тако Павле отиде између њих.
33So Paul went out from among them.
34А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
34But certain men adhering to him, did believe; among whom was also Dionysius, the Areopagite, and a woman named Damaris, and others with them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.