Приче Соломунове 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
1These are also parables of Solomon, which the men of Ezechias king of Juda copied out.
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
2It is the glory of God to conceal the word, and the glory of kings to search out the speech.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
3The heaven above, and the earth beneath, and the heart of kings is unsearchable.
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
4Take away the rust from silver, and there shall come forth a most pure vessel:
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
5Take away wickedness from the face of the king, and his throne shall be established with justice.
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
6Appear not glorious before the king, and stand not in the place of great men.
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
7For it is better that it should be said to thee: Come up hither; than that thou shouldst be humbled before the prince.
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
8The things which thy eyes have seen, utter not hastily in a quarrel: lest afterward thou mayst not be able to make amends, when thou hast dishonoured thy friend.
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
9Treat thy cause with thy friend, and discover not the secret to a stranger:
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
10Lest he insult over thee, when he hath heard it, and cease not to upbraid thee. Grace and friendship deliver a man: keep these for thyself, lest thou fall under reproach.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
11To speak a word in due time, is like apples of gold on beds of silver.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
12As an earring of gold and a bright pearl, so is he that reproveth the wise, and the obedient ear.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
13As the cold of snow in the time of harvest, so is a faithful messenger to him that sent him, for he refresheth his soul.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
14As clouds, and wind, when no rain followeth, so is the man that boasteth, and doth not fulfill his promises.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
15By patience a prince shall be appeased, and a soft tongue shall break hardness.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
16Thou hast found honey, eat what is sufficient for thee, lest being glutted therewith thou vomit it up.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
17Withdraw thy foot from the house of thy neighbour, lest having his fill he hate thee.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
18A man that beareth false witness against his neighbour, is like a dart and a sword and a sharp arrow.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
19To trust to an unfaithful man in the time of trouble, is like a rotten tooth, and weary foot,
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
20And one that looseth his garment in cold weather. As vinegar upon nitre, so is he that singeth songs to a very evil heart. As a moth doth by a garment, and a worm by the wood: so the sadness of a man consumeth the heart.
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
21If thy enemy be hungry, give him to eat: if he thirst, give him water to drink:
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
22For thou shalt heap hot coals upon his head, and the Lord will reward thee.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
23The north wind driveth away rain, as doth a sad countenance a backbiting tongue.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
24It is better to sit in a corner of the housetop, than with a brawling woman, and in a common house.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
25As cold water to a thirsty soul, so is good tidings from a far country.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
26A just man falling down before the wicked, is as a fountain troubled with the foot, and a corrupted spring.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
27As it is not good for a man to eat much honey, so he that is a searcher of majesty, shall be overwhelmed by glory.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
28As a city that lieth open and is not compassed with walls, so is a man that cannot refrain his own spirit in speaking.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.