Приче Соломунове 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
1[Sicut divisiones aquarum, ita cor regis in manu Domini: quocumque voluerit, inclinabit illud.
2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
2Omnis via viri recta sibi videtur: appendit autem corda Dominus.
3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
3Facere misericordiam et judicium magis placet Domino quam victimæ.
4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
4Exaltatio oculorum est dilatatio cordis; lucerna impiorum peccatum.
5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
5Cogitationes robusti semper in abundantia; omnis autem piger semper in egestate est.]
6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
6[Qui congregat thesauros lingua mendacii vanus et excors est, et impingetur ad laqueos mortis.
7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
7Rapinæ impiorum detrahent eos, quia noluerunt facere judicium.
8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
8Perversa via viri aliena est; qui autem mundus est, rectum opus ejus.
9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
9Melius est sedere in angulo domatis, quam cum muliere litigiosa, et in domo communi.
10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
10Anima impii desiderat malum: non miserebitur proximo suo.
11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
11Mulctato pestilente, sapientior erit parvulus, et si sectetur sapientem, sumet scientiam.
12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
12Excogitat justus de domo impii, ut detrahat impios a malo.]
13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
13[Qui obturat aurem suam ad clamorem pauperis, et ipse clamabit, et non exaudietur.
14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
14Munus absconditum extinguit iras, et donum in sinu indignationem maximam.
15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
15Gaudium justo est facere judicium, et pavor operantibus iniquitatem.
16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
16Vir qui erraverit a via doctrinæ in cœtu gigantum commorabitur.
17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
17Qui diligit epulas in egestate erit; qui amat vinum et pinguia non ditabitur.
18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
18Pro justo datur impius, et pro rectis iniquus.
19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
19Melius est habitare in terra deserta quam cum muliere rixosa et iracunda.
20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
20Thesaurus desiderabilis, et oleum in habitaculo justi: et imprudens homo dissipabit illud.
21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
21Qui sequitur justitiam et misericordiam inveniet vitam, justitiam, et gloriam.
22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
22Civitatem fortium ascendit sapiens, et destruxit robur fiduciæ ejus.
23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
23Qui custodit os suum et linguam suam custodit ab angustiis animam suam.
24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
24Superbus et arrogans vocatur indoctus, qui in ira operatur superbiam.
25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
25Desideria occidunt pigrum: noluerunt enim quidquam manus ejus operari.
26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
26Tota die concupiscit et desiderat; qui autem justus est, tribuet, et non cessabit.
27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
27Hostiæ impiorum abominabiles, quia offeruntur ex scelere.
28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
28Testis mendax peribit; vir obediens loquetur victoriam.
29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
29Vir impius procaciter obfirmat vultum suum; qui autem rectus est corrigit viam suam.
30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
30Non est sapientia, non est prudentia, non est consilium contra Dominum.
31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
31Equus paratur ad diem belli; Dominus autem salutem tribuit.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.