Приче Соломунове 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
1Siangpahrang ih palung loe, vapui baktiah Angraeng ban ah oh moe, a koehhaih ahmuen bangah longh.
2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
2Kami maeto boih mah a caehhaih loklam to toeng, tiah poek; toe Angraeng loe palungthin ni khingh.
3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
3Angbawnhaih ah paek ih hmuen pongah loe, katoengah sak ih hmuen, katoengah lokcaekhaih to Angraeng mah koeh kue.
4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
4Azat panoek ai mik tamdai hoi amoek palungthin, kahoih ai kami ih hmaithaw loe zaehaih hae ni.
5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
5Poek het pacoengah toksah kami loe angraeng, tawt kaak hoi toksah kami loe amtang.
6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
6Lok amlaihaih hoi hak ih hmuen loe kazawk tamai hoi duekhaih thaang ah ni oh.
7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
7Kahoih ai kaminawk loe kahoih hmuen to sak koeh o ai pongah, a sak o ih sethaih hmuen mah angmacae to amrosak tih.
8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
8Kami caehhaih loklam loe angkawnh; toe poekciim kami toksakhaih loe toeng.
9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
9Angzoeh koeh zu hoiah kawk parai im ah oh pongah loe, imphu ranui ih im takii ah oh to hoih kue.
10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
10Kahoih ai kami loe uthaih palung to tawnh; a imtaeng kami nuiah doeh tahmenhaih tawn ai.
11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
11Kahoih ai kami danpaek naah, poek tawn ai kami to palungha lat; palungha kami thuitaek naah loe anih mah panoekhaih to hak.
12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
12Katoeng kami loe kahoih ai kami ih im to palunghahaih hoiah khet; toe kahoih ai kami loe a sak ih sethaih pongah amrosak.
13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
13Amtang kami qah naah naa tamuep kami loe, a qah naah mi mah doeh tahngai pae mak ai.
14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
14Tamquta hoi paek ih tangqum mah palungphuihaih dipsak; tamquta hoi paek ih bokhaih tangqum mah kanung parai palungphuihaih to dipsak.
15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
15Kahoih kami loe katoeng hmuen sakhaih nuiah anghoehaih tawnh; toe sethaih sah kami hanah loe amrohaih ah oh.
16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
16Palunghahaih loklam hoi amkhraeng kami loe kadueh kaminawk salakah ni anghak tih.
17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
17Nawmhaih koeh kami loe amtang tih; mu hoi situi koeh kami doeh angraeng mak ai.
18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
18Kahoih ai kami loe katoeng kami akranghaih ah oh moe, zaehaih sah kami loe katoeng kami hanah oh.
19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
19Angzoeh koeh moe, poeksae zu hoi nawnto oh pongah loe, praezaek ah oh to hoih kue.
20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
20Palungha im ah loe buh hoi situi amthlai pok ah oh; toe kamthu loe a tawnh ih hmuennawk to tahmat boih.
21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
21Toenghaih hoi tahmenhaih pakrong kami loe hinghaih, toenghaih hoi ahmin pakoehhaih to hnuk.
22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
22Palungha kami loe thacak kami ih vangpui to tuk moe, nihcae mah oep o ih sipae to phraek pae thaih.
23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
23Pahni hoi palai cip kami loe raihaih thung hoi a hinghaih loih thai hanah angvaeng kami ah oh.
24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
24Amoek moe, palungphui thaih kami loe amoek kami, minawk pahnuithuih kami, tiah kawk o.
25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
25Thasae kami loe bantha set pongah, vawthaih mah duehsak tih.
26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
26To baktih kami loe ni thokkruek angaihaih pop aep aep; toe katoeng kami loe paawt ai ah paek.
27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
27Kahoih ai kami mah paek ih angbawnhaih hmuen loe panuet thoh; anih mah kasae poekhaih palungthin hoi hmuen to sin nahaeloe kawkruk maw panuet thok aep tih!
28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
28Amsoem ai hnukungah kaom kami loe amro tih; toe lok thaih tangtang kami loe katoeng ah lokthuih.
29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
29Kasae kami loe mikhmai pan thai ai; toe katoeng kami loe a caehhaih loklam to poek.
30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
30Angraeng ai ah loe palunghahaih, panoekhaih hoi sak atimhaih loe azom pui ni.
31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
31Misatuk hanah hrang to suek coek boeh; toe misa pazawkhaih loe Angraeng ih ni.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.