Приче Соломунове 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
1Il cuor del re è nella mano del Signore come ruscelli di acque; Egli lo piega a tutto ciò che gli piace.
2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
2Tutte le vie dell'uomo gli paiono diritte; Ma il Signore pesa i cuori.
3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
3Far giustizia e giudicio È cosa più gradita dal Signore, che sacrificio.
4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
4Gli occhi altieri, e il cuor gonfio, Che son la lampana degli empi, son peccato.
5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
5I pensieri dell' uomo diligente producono di certo abbondanza; Ma l'uomo disavveduto cade senza fallo in necessità.
6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
6Il far tesori con lingua di falsità è una cosa vana, Sospinta in qua ed in là; e si appartiene a quelli che cercan la morte.
7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
7Il predar degli empi li trarrà in giù; Perciocchè hanno rifiutato di far ciò che è diritto.
8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
8La via stravolta dell'uomo è anche strana; Ma l'opera di chi è puro è diritta.
9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
9Meglio è abitare sopra un canto di un tetto, Che con una moglie rissosa in casa comune.
10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
10L'anima dell'empio desidera il male; Il suo amico stesso non trova pietà appo lui.
11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
11Quando lo schernitore è gastigato, il semplice ne diventa savio; E quando si ammonisce il savio, egli apprende scienza.
12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
12Il giusto considera la casa dell'empio; Ella trabocca l'empio nel male.
13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
13Chi tura l'orecchio, per non udire il grido del misero, Griderà anch'egli, e non sarà esaudito.
14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
14Il presente dato di nascosto acqueta l'ira; E il dono porto nel seno acqueta il forte cruccio.
15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
15Il far ciò che è diritto è letizia al giusto; Ma è uno spavento agli operatori d'iniquità.
16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
16L'uomo che devia dal cammino del buon senno Riposerà in compagnia de' morti.
17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
17L'uomo che ama godere sarà bisognoso; Chi ama il vino e l'olio non arricchirà.
18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
18L'empio sarà per riscatto del giusto; E il disleale sarà in iscambio degli uomini diritti.
19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
19Meglio è abitare in terra deserta, Che con una moglie rissosa e stizzosa.
20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
20Nell'abitacolo del savio vi è un tesoro di cose rare, e d'olii preziosi ; Ma l'uomo stolto dissipa tutto ciò.
21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
21Chi va dietro a giustizia e benignità Troverà vita, giustizia, e gloria.
22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
22Il savio sale nella città de' valenti, Ed abbatte la forza di essa.
23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
23Chi guarda la sua bocca e la sua lingua Guarda l'anima sua d'afflizioni.
24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
24Il nome del superbo presuntuoso è: schernitore; Egli fa ogni cosa con furor di superbia.
25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
25Il desiderio del pigro l'uccide; Perciocchè le sue mani rifiutano di lavorare.
26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
26L'uomo dato a cupidigia appetisce tuttodì; Ma il giusto dona, e non risparmia.
27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
27Il sacrificio degli empi è cosa abbominevole; Quanto più se l'offeriscono con scelleratezza!
28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
28Il testimonio mendace perirà; Ma l'uomo che ascolta parlerà in perpetuo.
29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
29L'uomo empio si rende sfacciato; Ma l' uomo diritto addirizza le sue vie.
30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
30Non vi è sapienza, nè prudenza, Nè consiglio, incontro al Signore.
31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
31Il cavallo è apparecchiato per lo giorno della battaglia; Ma il salvare appartiene al Signore.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.