Приче Соломунове 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
1В руках у Господа цареве серце; як розтоки води, він їх, куди захоче, справляє.
2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
2В очах у людини путь її здається шляхом правим, Господь же на вазї всяке серце важить.
3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
3Як хто чинить правду й правий суд, се подобаєсь Господу більше, нїж жертва.
4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
4Дивитись на людей високом згорда оком і серцем надутим — се гріх.
5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
5Гадки трудящого змагають до багацтва, а хто поквапний, терпить недостачу.
6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
6Надбане добро язиком льживим — се проминаючий подих, се погибельні сїти.
7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
7Насильство злюк лихих саме їх погубляє, вони зареклись, не хоронити справедливість.
8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
8Дорога в грішника крива, а хто чистий, того поступки праві.
9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
9На криші в кутку далеко лучше жити, анїж із жінкою сварливою в сьвітлицї.
10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
10Безбожного душа бажає зла; не найде змилування в очах його навіть приятель його.
11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
11Як карають зрадливого, то й неук зрозумнїє, а як розумного навчають, він приймає науку.
12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
12Праведний назирає дом безбожного, як безбожні попадають в нещастє.
13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
13Хто чує крик і плач убогого байдужно, той сам кричати ме, й вислуханий не буде.
14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
14Гостинець, тайкома даний, гасить гнїв, і дар у пазуху — велику досаду.
15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
15Правий суд — се радість праведному, а страх лиходїєві.
16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
16Чоловік, що зійшов з путя розумного, між мертвими опиниться.
17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
17Хто любить веселощі, той збіднїє, а хто вино й товщ — тому не збогатїти.
18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
18Викупом буває за праведного безбожний, й за правого — лукавий.
19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
19В пустинї одиноко відраднїйще жити, нїж із сварливою жоною й сердитою.
20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
20В господї мудрого — омаста й достатки, яких забажає, а дурний чоловік все те прогайнує.
21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
21Хто справедливий і милосерний, знайде той життє, правду і повагу.
22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
22Мудрий здобуває місто хоробрих, і валить твердинї, що на них вповали.
23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
23Хто стереже уста свої й язик свій, той од біди життє охороняє.
24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
24Надутий лиходїй — безʼумом зовуть його — порпаєсь в попелї гординї.
25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
25Жаданнє лїнивого вбє його, бо приложити рук не хоче нї до чого;
26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
26Що дня його кортить їда, а праведний дає, не жалує нїчого.
27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
27Гидота Господу безбожників жертва, а надто, як її в лукавстві приносять.
28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
28Ложний сьвідок погибне, а чоловік, що говорить те, що знає, буде все говорити правду.
29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
29Чоловік безбожний не має стиду в лицї свойму, людина ж праведна путя свого не скривить.
30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
30Нема премудростї, нї розуму, нї ради в того, хто противен Господеві.
31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
31Коня готують на день бою, та побіда — від Господа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.