Приче Соломунове 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1Чоловік укладає в свойому серцї, від Господа ж залежна відповідь язиком.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Всї путї чоловіка чисті в очах його, Господь же на вазї важить душі.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3На Господа в твоїх дїлах і справах здайся, то й задуми твої спевняться нехибно.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Все сотворив Бог про себе, ба й безбожника — на день його горя.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Всякий гордий серцем — гидота в Господа, можна заручити, що без кари не обійдеться.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Милосердєм і правдою обмиваєсь гріх, і страх Господень одводить од зла.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Як чоловікові путї приятнї Богу, так мирить він із ним і ворогів його.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Лїпше не многе з правдою, анїж з кривдою добутки превеликі.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9Обдумує свій путь людськеє серце, та Господь править ходом його.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10В царських устах — слово пророче; уста його не мають помилятись в судї.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Вірна вага й мисочки вагові у Господа, в його й усї камінцї вагові в саквах.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Ненавидне царям людей безбожних дїло: бо правдою стоїть престол твердо.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Правдивиї уста цареві до вподоби, й говорючого правду він любить.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Царська досада — се вістун смертї, та мудрий чоловік улагодить його.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15В ясному поглядї царському — життє, й ласкавість його — мов довго дожиданий дощ.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Придбати собі мудрість — се лучше над золото, й набути розум — се дорожше над добірне срібло.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17Путь праведних одвертаєсь від зла; той береже душу свою, хто береже путь свій.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Попереду погибелї йде гординя, а поперед упадку — надуте серце.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Лучше з тихими духом смирятись, нїж з гордими здобич паювати.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Хто веде дїло розумно, той знаходить щастє; блажен, хто в Господї надїю має.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Розсудливим назвуть того, в кого мудре серце, та красномовність додасть ваги ученостї.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Криниця жизняна — розум у розумних, а ученість безумних — дурощі.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23Серце в мудрого чинить язик його мудрим; воно й губам його в промові помагає.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Приятна мова — се текучий мід із соту; солодкий він душі, і мов лїк для костей.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Бувають путї, що здаються прості, та конець їх — дорога до смертї.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Працюючий працює для себе, бо примушує рот його до того.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Лукавий чоловік задумає лихо, й в устах у його — мов огонь жерущий.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Зрадливий чоловік сїє незгоду, а доносчик і приятелїв розводить.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Чоловік підступний ближнього з путя звертає, й веде його на лиху дорогу;
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30Він жмурить очі, придумує зраду; закусує губи, — ось готове ледарство.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Вінок величній — волоссє біле, коли знайдеся на праведній дорозї.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Довготерпеливий дужший від силача; себе гамувати — се більш, нїж місто звоювати.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33У полу кидається жереб, та випад його від — Господа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.