Приче Соломунове 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
1Розумний син свойму отцеві втїха, а син безумний — материне горе.
2Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
2Не дають користї добра, неправдою набуті, правда же рятує од смертї.
3Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
3Не дасть Господь голодувати правим, здобутки ж безбожних він їм вирве.
4Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
4Біднїє, хто лїнивий на роботу, трудящая ж рука дає багацтво.
5Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
5Хто лїтом жне, — се чоловік розумний; хто ж спить у жнива, той — чоловік безпутний.
6Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
6Благословеннє над головою праведника, уста ж безбожника його насилство зацїпить.
7Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
7Память про праведника остане благословенна, імя же безбожних огидне.
8Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
8Мудрий приймає серцем заповідї, а безумний устами спотикається.
9Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
9Хто ходить у правотї, ходить у безпецї; хто ж скривлює стежки, заслужить кару.
10Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
10Хто моргає очима, розбуджує досаду, а глупий устами спотикнеться.
11Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
11Уста праведного — се джерело жизнї, уста же безбожних неправедність ховають.
12Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
12Ненависть сварнї роздуває, любов же всї гріхи покриває.
13На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
13В устах розумного мудрість пробуває, на тїло ж безумного цїпок спадає.
14Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
14Що мудрий знає, те він ховає, уста же дурного — се близька погибель.
15Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
15Багацтво — се утверджене місто багатиреві, а злиднї — се страх убогому.
16Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
16Праця праведного — для життя, надбаннє безбожника — на гріх.
17Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
17Хто хоронить науку, той на дорозї до жизнї, хто ж відкидає докір, по бездоріжжу блудить.
18Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
18Хто таїть ненависть, у того уста обманливі, а хто розсїває обмову, той дурний.
19У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
19Многомовність не встережесь гріха, хто ж здержує язика — розумен.
20Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
20Очищене срібло — язик праведника, серце же безбожних — се покидь.
21Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
21Праведного уста навчають-пасуть многих, а дурні й мруть, не набравшись розуму.
22Благослов Господњи обогаћава а без муке.
22Господня благодать — вона богатим робить, і горя з собою не приносить.
23Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
23Чинити зло — безумному забава, розумний же її у мудростї знаходить.
24Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
24За що безбожного страх обнимає, те його не мине, а праведних бажаннє сповниться.
25Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
25Як буря пронесесь, так безбожного, немов на сьвітї й не було, а праведний — мов би на вічних підвалинах.
26Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
26Що оцет зубам а дим очам, те лїнивий тим, що послугуються ним.
27Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
27Господень страх днїв причиняє, безбожного ж лїта скоротяться.
28Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
28Дожиданнє праведних — радість, а надїя безбожних погибне.
29Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
29Безвинному дорога Господня — твердиня, а страх беззаконникам.
30Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
30Праведний по вік не схитнеться, безбожники ж не пожиють на землї.
31Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
31Праведного уста родять мудрість, язик же злющий буде витятий.
32Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
32Праведного уста знають, що добре й гарне, уста же безбожних добро на зло перевертають.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.