Приче Соломунове 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
1Чи ж премудрість не покликує, чи розум не знїмає свій голос?
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
2Вона стає на високих місцях, при дорозї, та на роздорожжях;
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
3Вона кличе коло воріт при ввіходї в місто, коло ввіходу в самі двері:
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
4Люде, се до вас я покликую, до синів чоловічих мій голос!
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
5Навчайтесь, нерозумні, мудростї, і ви, глупі — розуму!
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
6Слухайте, бо я про важне говорити буду, й сама се правда, що уста мої виповідають.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
7Бо саму правду говорить язик мій, а все, що безбожне, — гидота устам моїм.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
8Всї слова уст моїх справедливі; нема в них облуду анї омани.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
9Всї вони ясні тому, хто має розум, і справедливі для тих, що знання набули.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
10Прийміть мою науку над срібло раднїще, знаннє моє ви цїнуйте над золото щире;
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
11Мудрість бо над перли дорожша, й нїчо, що можна бажати, з нею не зрівняєсь.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
12Я, премудрість, пробуваю з розумом і шукаю розважливого знання.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
13Страх Господень — значить ненавидїти зло; гордощі, високомірність, зла путь і двоязичні уста менї ненависні.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
14В мене рада й правда, я — розум, у мене сила.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
15Мною й царі царюють і праводавцї встановляють справедливість;
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
16Мною правлять князї й вельможні, та всї суддї землї.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
17Люблю я тих, що мене люблять, і хто мене шукає, той знайде мене.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
18І богацтво й слава в мене, всї блага неминущі й справедливість;
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
19Плоди мої лучші золота — золота найчистїйшого, а хісна з мене більше, як із найдобірнїйшого срібла.
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
20Я ходжу шляхами правди, правосуду стежками,
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
21Щоб подати тим, хто мене любить, справдешнє добро, й скарбівнї їх я наповнюю.
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
22Господь мав мене перед розпочатком путей своїх, перш нїж що сотворив, з правіків;
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
23Од вічностї мене він помазав, від почину, перед настаннєм землї.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
24Я родилась, як ще не було безодень, як ще нїде джерела водою не дзюрчали.
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
25Родилась, як ще з землї не воздвиглись гори, перше нїж горби постали;
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
26Як іще він не сотворив нї землї, нї степу, нї грудок тих, що з них злїпивсь круг земний.
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
27Як розпростирав він небо, була я там. Як він закруглював кружало безоднї,
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
28Як хмари в горі згущав, як замикав джерела безоднї (надземної),
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
29Як давав морю приказ, щоб води не переступали гряниць його, як він підвалини землї закладав, —
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
30Тодї була я при йому строїтелькою, й була його радістю день за днем, веселячись перед ним увесь час,
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
31Веселячись на земному крузї його, радість же моя була — дїти людські.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
32Проте ж, дїти, слухайте мене; й благословенні ті, хто стежок моїх пильнує.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
33Слухайте науки, й будьте мудрі, та й не одступайте від неї.
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
34Блажен, хто слухає мене, й невсипущо перебуває день-у-день у воріт моїх, та стоїть на сторожі під дверима в мене!
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
35Бо хто знайшов мене, знайшов життє, й одержить ласку від Господа;
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
36Хто ж грішить проти мене, душі своїй той шкодить: всї, що цураються мене, люблять смерть.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.