Приче Соломунове 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
1Ну стригэ ынцелепчуня ши ну-шь ыналцэ причеперя гласул?
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
2Еа се ашазэ сус, пе ынэлцимь, афарэ пе друм, ла рэспынтий,
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
3ши стригэ лынгэ порць, ла интраря четэций, ла интраря порцилор:
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
4„Оаменилор, кэтре вой стриг ши спре фиий оаменилор се ындряптэ гласул меу.
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
5Ынвэцаци-вэ минте, проштилор, ши ынцелепцици-вэ, небунилор!
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
6Аскултаць, кэч ам лукрурь марь де спус ши бузеле ми се дескид ка сэ ынвеце пе алций че есте дрепт!
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
7Кэч гура мя вестеште адевэрул ши бузеле меле урэск минчуна!
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
8Тоате кувинтеле гурий меле сунт дрепте, н-ау нимик неадевэрат, нич сучит ын еле.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
9Тоате сунт лэмурите пентру чел причепут ши дрепте пентру чей че ау гэсит штиинца.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
10Примиць май деграбэ ынвэцэтуриле меле декыт арӂинтул ши май деграбэ штиинца декыт аурул скумп.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
11Кэч ынцелепчуня прецуеште май мулт декыт мэргэритареле ши ничун лукру де прец ну се поате асемуи ку еа.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
12Еу, ынцелепчуня, ам ка локуинцэ минтя ши пот нэскочи челе май кибзуите планурь.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
13Фрика де Домнул есте урыря рэулуй; труфия ши мындрия, пуртаря ря ши гура минчиноасэ – ятэ че урэск еу.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
14Де ла мине вин сфатул ши избында, еу сунт причеперя, а мя есте путеря.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
15Прин мине ымпэрэцеск ымпэраций ши дау воевозий порунчь дрепте.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
16Прин мине кырмуеск дрегэторий ши май-марий, тоць жудекэторий пэмынтулуй.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
17Еу юбеск пе чей че мэ юбеск, ши чей че мэ каутэ ку тот динадинсул мэ гэсеск.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
18Ку мине сунт богэция ши слава, авуцииле трайниче ши дрептатя.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
19Родул меу есте май бун декыт аурул чел май курат ши венитул меу ынтрече арӂинтул чел май алес.
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
20Еу умблу пе каля невиновэцией, пе мижлокул кэрэрилор неприхэнирий,
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
21ка сэ дау о адевэратэ моштенире челор че мэ юбеск ши сэ ле умплу вистиерииле.
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
22Домнул м-а фэкут чя динтый динтре лукрэриле Луй, ынаинтя челор май векь лукрэрь але Луй.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
23Еу ам фост ашезатэ дин вешничие, ынаинте де орьче ынчепут, ынаинте де а фи пэмынтул.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
24Ам фост нэскутэ кынд ынкэ ну ерау адынкурь, нич извоаре ынкэркате ку апе;
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
25ам фост нэскутэ ынаинте де ынтэриря мунцилор, ынаинте де а фи дялуриле,
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
26кынд ну ерау ынкэ нич пэмынтул, нич кымпииле, нич чя динтый фэрымэ дин пулберя лумий.
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
27Кынд а ынтокмит Домнул черуриле, еу ерам де фацэ; кынд а трас о заре пе фаца адынкулуй,
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
28кынд а пиронит норий сус ши кынд ау цышнит ку путере извоареле адынкулуй,
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
29кынд а пус ун хотар мэрий, ка апеле сэ ну трякэ песте порунка Луй, кынд а пус темелииле пэмынтулуй,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
30еу ерам мештерул Луй, ла лукру лынгэ Ел, ши ын тоате зилеле ерам десфэтаря Луй, жукынд неынчетат ынаинтя Луй,
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
31жукынд пе ротоколул пэмынтулуй Сэу ши гэсинду-мь плэчеря ын фиий оаменилор.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
32Ши акум, фиилор, аскултаци-мэ, кэч фериче де чей че пэзеск кэиле меле!
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
33Аскултаць ынвэцэтура, ка сэ вэ фачець ынцелепць, ши ну лепэдаць сфатул меу!
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
34Фериче де омул каре м-аскултэ, каре вегязэ зилник ла порциле меле ши пэзеште прагул уший меле!
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
35Кэч чел че мэ гэсеште, гэсеште вяца ши капэтэ бунэвоинца Домнулуй.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
36Дар чел че пэкэтуеште ымпотрива мя ышь ватэмэ суфлетул сэу; тоць чей че мэ урэск пе мине юбеск моартя.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.