Приче Соломунове 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
1Ун рэспунс блынд потолеште мыния, дар о ворбэ аспрэ ацыцэ мыния.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
2Лимба ынцелепцилор дэ штиинцэ плэкутэ, дар гура несокотицилор ымпроашкэ небуние.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
3Окий Домнулуй сунт ын орьче лок, ей вэд пе чей рэй ши пе чей бунь.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
4Лимба дулче есте ун пом де вяцэ, дар лимба стрикатэ здробеште суфлетул.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
5Несокотитул диспрецуеште ынвэцэтура татэлуй сэу, дар чине я сяма ла мустраре ажунӂе ынцелепт.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
6Ын каса челуй неприхэнит есте маре белшуг, дар ын кыштигуриле челуй рэу есте тулбураре.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
7Бузеле ынцелепцилор сямэнэ штиинца, дар инима челор несокотиць есте стрикатэ.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
8Жертфа челор рэй есте о скырбэ ынаинтя Домнулуй, дар ругэчуня челор фэрэ приханэ Ый есте плэкутэ.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
9Каля челуй рэу есте урытэ Домнулуй, дар Ел юбеште пе чел че умблэ дупэ неприхэнире.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
10Чине пэрэсеште кэраря есте аспру педепсит, ши чине урэште мустраря ва мури.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
11Локуинца морцилор ши адынкул сунт куноскуте Домнулуй, ку кыт май мулт инимиле оаменилор!
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
12Батжокориторулуй ну-й плаче сэ фие мустрат, де ачея ну се дуче ла чей ынцелепць.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
13О инимэ веселэ ынсенинязэ фаца, дар, кынд инима есте тристэ, духул есте мыхнит.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
14Инима челор причепуць каутэ штиинца, дар гура несокотицилор гэсеште плэчере ын небуние.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
15Тоате зилеле челуй ненорочит сунт реле, дар чел ку инима мулцумитэ аре ун оспэц некурмат.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
16Май бине пуцин ку фрикэ де Домнул декыт о маре богэцие ку тулбураре!
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
17Май бине ун прынз де вердецурь ши драгосте декыт ун боу ынгрэшат ши урэ.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
18Ун ом юте ла мыние стырнеште чертурь, дар чине есте ынчет ла мыние потолеште неынцелеӂериле.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
19Друмул ленешулуй есте ка ун хэциш де спинь, дар кэраря челор фэрэ приханэ есте нетезитэ.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
20Ун фиу ынцелепт есте букурия татэлуй сэу, дар ун ом несокотит диспрецуеште пе мама са.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
21Небуния есте о букурие пентру чел фэрэ минте, дар ун ом причепут мерӂе пе друмул чел дрепт.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
22Плануриле ну избутеск кынд липсеште о адунаре каре сэ кибзуяскэ, дар избутеск кынд сунт мулць сфетничь.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
23Омул аре букурие сэ дя ун рэспунс ку гура луй. Ши че бунэ есте о ворбэ спусэ ла време потривитэ!
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
24Пентру чел ынцелепт, кэраря веций дуче ын сус, ка сэ-л абатэ де ла Локуинца морцилор, каре есте жос.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
25Домнул сурпэ каса челор мындри, дар ынтэреште хотареле вэдувей.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
26Гындуриле реле сунт урыте Домнулуй, дар кувинтеле приетеноасе сунт курате ынаинтя Луй.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
27Чел лаком де кыштиг ышь тулбурэ каса, дар чел че урэште мита ва трэи.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
28Инима челуй неприхэнит се гындеште че сэ рэспундэ, дар гура челор рэй ымпроашкэ рэутэць.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
29Домнул Се депэртязэ де чей рэй, дар аскултэ ругэчуня челор неприхэниць.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
30О привире приетеноасэ ынвеселеште инима, о весте бунэ ынтэреште оаселе.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
31Урекя каре я аминте ла ынвэцэтуриле каре дук ла вяцэ локуеште ын мижлокул ынцелепцилор.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
32Чел че ляпэдэ чертаря ышь диспрецуеште суфлетул, дар чел че аскултэ мустраря капэтэ причепере.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
33Фрика де Домнул есте шкоала ынцелепчуний ши смерения мерӂе ынаинтя славей.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.