Приче Соломунове 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
1Кувинтеле луй Агур, фиул луй Яке. Кувинтеле ынцелепте ростите де омул ачеста пентру Итиел, пентру Итиел ши пентру Укал.
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
2Негрешит, сунт май прост декыт орьчине ши н-ам причепере де ом.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
3Н-ам ынвэцат ынцелепчуня ши ну куноск штиинца сфинцилор.
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
4Чине с-а суит ла черурь ши чине с-а коборыт дин еле? Чине а адунат вынтул ын пумний луй? Чине а стрынс апеле ын хайна луй? Чине а хотэрыт тоате марӂиниле пэмынтулуй? Кум се нумеште ел ши кум ыл кямэ пе фиул сэу? Штий ту лукрул ачеста?
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
5Орьче кувынт ал луй Думнезеу есте ынчеркат. Ел есте ун скут пентру чей че се ынкред ын Ел.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
6Н-адэуга нимик ла кувинтеле Луй, ка сэ ну те педепсяскэ ши сэ фий гэсит минчинос.
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
7Доуэ лукрурь Ыць чер: ну ми ле опри ынаинте де моарте!
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
8Депэртязэ де ла мине неадевэрул ши кувынтул минчинос; ну-мь да нич сэрэчие, нич богэцие, дэ-мь пыня каре-мь требуе!
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
9Ка ну кумва, ын белшуг, сэ мэ лепэд де Тине ши сэ зик: „Чине есте Домнул?” Сау ка ну кумва, ын сэрэчие, сэ фур ши сэ яу ын дешерт Нумеле Думнезеулуй меу.
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
10Ну клевети пе ун служитор ла стэпынул луй, ка сэ ну те блестеме ши сэ те фачь виноват.
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
11Есте ун ням де оамень каре блестемэ пе татэл сэу ши ну бинекувынтязэ пе мама са.
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
12Есте ун ням де оамень каре се креде курат, ши тотушь ну есте спэлат де ынтинэчуня луй.
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
13Есте ун ням де оамень ай кэрор окь сунт труфашь ши каре ышь цин плеоапеле сус.
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
14Есте ун ням де оамень ай кэрор динць сунт ниште сэбий ши але кэрор мэселе сунт ниште куците, ка сэ мэнынче пе чел ненорочит де пе пэмынт ши пе чей липсиць динтре оамень.
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
15Липитоаря аре доуэ фете: „Дэ! дэ!” Трей лукрурь сунт несэциоасе, патру лукрурь ну зик ничодатэ: „Дестул!”,
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
16ши ануме: Локуинца морцилор, фемея стярпэ, пэмынтул, каре ну есте сэтул де апэ, ши фокул, каре ну зиче ничодатэ: „Дестул!”
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
17Пе окюл каре ышь бате жок де татэл сэу ши несокотеште аскултаря де мамэ ыл вор скоби корбий де ла пырыу ши ыл вор мынка пуий де вултур.
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
18Трей лукрурь сунт май пресус де путериле меле ши кяр патру пе каре ну ле пот причепе:
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
19урма вултурулуй пе чер, урма шарпелуй пе стынкэ, урма корабией ын мижлокул мэрий ши урма омулуй ла о фатэ.
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
20Тот аша есте ши каля фемеий прякурве: еа мэнынкэ ши се штерӂе ла гурэ ши апой зиче: „Н-ам фэкут нимик рэу.”
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
21Трей лукрурь фак сэ се рэскоале о царэ ши патру лукрурь ну ле поате суфери:
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
22ун роб каре а ынчепут сэ ымпэрэцяскэ, ун небун каре аре пыне дин белшуг,
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
23о фемее диспрецуитэ каре се мэритэ ши о роабэ каре моштенеште пе стэпынэ-са.
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
24Патру виетэць сунт май мичь пе пэмынт, ши тотушь динтре челе май ынцелепте:
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
25фурничиле, каре ну сунт ун попор таре, дар ышь прегэтеск храна вара;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
26шоаречий де мунте, каре ну сунт ун попор путерник, дар ышь ашазэ локуинца ын стынчь;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
27лэкустеле н-ау ымпэрат, ши тотушь порнеск тоате ын чете;
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
28пэянженул ыл поць принде ку мыниле ши се гэсеште тотушь ын каселе ымпэрацилор.
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
29Трей фиинце ау о цинутэ фрумоасэ ши патру ау мерс мэрец:
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
30леул, витязул добитоачелор, каре ну се дэ ынапой динаинтя нимэнуй,
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
31калул ынкингат гата ши цапул ши ымпэратул кэруя нимень ну-й поате ста ымпотривэ.
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
32Дакэ мындрия те ымпинӂе ла фапте де небуние ши дакэ ай гындурь реле, пуне мына ла гурэ:
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
33кэч батеря лаптелуй дэ смынтынэ, скэрпинаря насулуй дэ сынӂе ши стоарчеря мынией дэ чертурь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.