Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Май бине о букатэ де пыне ускатэ ку паче декыт о касэ плинэ де кэрнурь ку чартэ!
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Ун аргат ку минте стэпынеште песте фиул каре фаче рушине ши ва ымпэрци моштениря ку фраций луй.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Тигая лэмуреште арӂинтул ши купторул лэмуреште аурул, дар Чел че ынчаркэ инимиле есте Домнул.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Чел рэу аскултэ ку луаре аминте ла буза нелеӂюитэ ши минчиносул плякэ урекя ла лимба нимичитоаре.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Чине ышь бате жок де сэрак ышь бате жок де Чел че л-а фэкут; чине се букурэ де о ненорочире ну ва рэмыне непедепсит.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Копиий копиилор сунт кунуна бэтрынилор ши пэринций сунт слава копиилор лор.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Кувинтеле алесе ну се потривеск ын гура унуй небун; ку кыт май пуцин кувинтеле минчиноасе, ын гура унуй ом де вицэ алясэ!
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Даруриле пар о пятрэ скумпэ ын окий челор че ле примеск: орьынкотро се ынторк, избындеск.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Чине акоперэ о грешялэ каутэ драгостя, дар чине о поменеште мереу ын ворбириле луй дезбинэ пе приетень.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10О мустраре пэтрунде май мулт пе омул причепут декыт о сутэ де ловитурь пе чел небун.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Чел рэу ну каутэ декыт рэскоалэ, дар ун сол фэрэ милэ ва фи тримис ымпотрива луй.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Май бине сэ ынтылнешть о урсоайкэ жефуитэ де пуий ей декыт ун небун ын тимпул небунией луй.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Челуй че ынтоарче рэу пентру бине ну-й ва пэрэси рэул каса.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14Ынчепутул уней черте есте ка слобозиря унор апе; де ачея, курмэ чарта ынаинте де а се ынтеци.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15Чел че яртэ пе виноват ши чел че осындеште пе чел невиноват сунт амындой о скырбэ ынаинтя Домнулуй.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Ла че служеште арӂинтул ын мына небунулуй? Сэ кумпере ынцелепчуня?… Дар н-аре минте!
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17Приетенул адевэрат юбеште орькынд ши ын ненорочире ажунӂе ка ун фрате.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18Омул фэрэ минте дэ кезэшие, се пуне кезаш пентру апроапеле сэу.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Чине юбеште чертуриле юбеште пэкатул ши чине-шь зидеште поарта пря ыналтэ ышь каутэ пеиря.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Чел ку инимэ префэкутэ ну гэсеште феричиря ши чел ку лимба стрикатэ каде ын ненорочире.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Чине дэ наштере унуй небун ва авя ынтристаре ши татэл унуй небун ну поате сэ се букуре.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22О инимэ веселэ есте ун бун ляк, дар ун дух мыхнит усукэ оаселе.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Чел рэу примеште дарурь пе аскунс ка сэ сучяскэ ши кэиле дрептэций.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Ынцелепчуня есте ын фаца омулуй причепут, дар окий небунулуй о каутэ ла капэтул пэмынтулуй.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25Ун фиу небун адуче неказ татэлуй сэу ши амэрэчуне челей че л-а нэскут.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Ну есте бине сэ осындешть пе чел неприхэнит ла о глоабэ, нич сэ ловешть пе чей де ням алес дин причина неприхэнирий лор.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Чине ышь ынфрынязэ ворбеле куноаште штиинца ши чине аре духул потолит есте ун ом причепут.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Кяр ши ун прост ар трече де ынцелепт дакэ ар тэчя ши де причепут дакэ шь-ар цине гура.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.