Приче Соломунове 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
1Фиуле, дакэ те-ай пус кезаш пентру апроапеле тэу, дакэ те-ай принс пентру алтул,
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
2дакэ ешть легат прин фэгэдуинца гурий тале, дакэ ешть принс де кувинтеле гурий тале,
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
3фэ тотушь лукрул ачеста, фиуле: дезлягэ-те, кэч ай кэзут ын мына апроапелуй тэу! Де ачея ду-те, арункэ-те ку фаца ла пэмынт ши стэруеште де ел!
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
4Ну да сомн окилор тэй, нич аципире плеоапелор тале!
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
5Скапэ дин мына луй кум скапэ кэприоара дин мына вынэторулуй ши ка пасэря дин мына пэсэрарулуй!…
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
6Ду-те ла фурникэ, ленешуле; уйтэ-те ку бэгаре де сямэ ла кэиле ей ши ынцелепцеште-те!
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
7Еа н-аре нич кэпетение, нич привегетор, нич стэпын,
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
8тотушь ышь прегэтеште храна вара ши стрынӂе де-але мынкэрий ын тимпул сечеришулуй.
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
9Пынэ кынд вей ста кулкат, ленешуле? Кынд те вей скула дин сомнул тэу?
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
10Сэ май дормь пуцин, сэ май аципешть пуцин, сэ май ынкручишезь пуцин мыниле ка сэ дормь!…
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
11Ши сэрэчия вине песте тине ка ун хоц ши липса, ка ун ом ынармат.
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
12Омул де нимик, омул нелеӂюит, умблэ ку неадевэрул ын гурэ,
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
13клипеште дин окь, дэ дин пичор ши фаче семне ку деӂетеле.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
14Рэутатя есте ын инима луй, урзеште лукрурь реле ынтруна ши стырнеште чертурь.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
15Де ачея, нимичиря ый ва вени пе неаштептате; ва фи здробит деодатэ ши фэрэ ляк.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
16Шасе лукрурь урэште Домнул ши кяр шапте Ый сунт урыте:
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
17окий труфашь, лимба минчиноасэ, мыниле каре варсэ сынӂе невиноват,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
18инима каре урзеште планурь нелеӂюите, пичоареле каре аляргэ репеде ла рэу,
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
19марторул минчинос, каре спуне минчунь, ши чел че стырнеште чертурь ынтре фраць.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
20Фиуле, пэзеште сфатуриле татэлуй тэу ши ну лепэда ынвэцэтура мамей тале:
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
21лягэ-ле некурмат ла инимэ, атырнэ-ле де гыт!
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
22Еле те вор ынсоци ын мерсул тэу, те вор пэзи ын пат ши ыць вор ворби ла дештептаре.
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
23Кэч сфатул есте о канделэ, ынвэцэтура есте о луминэ, яр ындемнул ши мустраря сунт каля веций.
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
24Еле те вор фери де фемея стрикатэ, де лимба адеменитоаре а челей стрэине.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
25Н-о пофти ын инима та пентру фрумусеця ей ши ну те лэса адеменит де плеоапеле ей!
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
26Кэч пентру о фемее курвэ, омул ажунӂе де ну май рэмыне декыт ку о букатэ де пыне, ши фемея мэритатэ ынтинде о курсэ унуй суфлет скумп.
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
27Поате чинева сэ я фок ын сын фэрэ сэ и се априндэ хайнеле?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
28Сау поате мерӂе чинева пе кэрбунь априншь фэрэ сэ-й ардэ пичоареле?
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
29Тот аша есте ши ку чел че се дуче ла неваста апроапелуй сэу: орьчине се атинӂе де еа ну ва рэмыне непедепсит.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
30Хоцул ну есте урӂисит кынд фурэ ка сэ-шь потоляскэ фоамя, кэч ый есте фоаме.
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
31Ши, дакэ есте принс, требуе сэ дя ынапой ыншептит, сэ дя кяр тот че аре ын касэ.
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
32Дар чел че прякурвеште ку о фемее есте ун ом фэрэ минте; сингур ышь перде вяца чине фаче аша.
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
33Ну ва авя декыт ранэ ши рушине ши окара ну и се ва штерӂе.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
34Кэч ӂелозия ынфурие пе ун бэрбат, ши н-аре милэ ын зиуа рэзбунэрий;
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
35ну се уйтэ ла ничун прец де рэскумпэраре ши ну се ласэ ындуплекат нич кяр де чел май маре дар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.