Приче Соломунове 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
1Кумпэна ыншелэтоаре есте урытэ Домнулуй, дар кынтэряла дряптэ Ый есте плэкутэ.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост
2Кынд вине мындрия, вине ши рушиня, дар ынцелепчуня есте ку чей смериць.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
3Неприхэниря оаменилор чинстиць ый кырмуеште фэрэ тямэ, дар викленииле челор стрикаць ле адук пеиря.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
4Ын зиуа мынией, богэция ну служеште ла нимик, дар неприхэниря избэвеште де ла моарте.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
5Невиновэция омулуй фэрэ приханэ ый нетезеште каля, дар чел рэу каде прин ынсэшь рэутатя луй.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
6Невиновэция оаменилор фэрэ приханэ ый скапэ, дар чей рэй сунт приншь де рэутатя лор.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
7Ла моартя челуй рэу, ый пере нэдеждя, ши аштептаря оаменилор нелеӂюиць есте нимичитэ.
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
8Чел неприхэнит есте скэпат дин стрымтораре, ши чел рэу ый я локул.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
9Ку гура луй, омул нелеӂюит перде пе апроапеле сэу, дар чей неприхэниць сунт скэпаць прин штиинцэ.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
10Кынд ле мерӂе бине челор неприхэниць, тоатэ четатя се букурэ ши, кынд пер чей рэй, тоць стригэ де веселие.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
11Четатя се ыналцэ прин бинекувынтаря оаменилор фэрэ приханэ, дар есте сурпатэ прин гура челор рэй.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
12Чине дефаймэ пе апроапеле сэу есте фэрэ минте, дар омул ку причепере примеште ши таче.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
13Чине умблэ ку бырфель дэ пе фацэ лукрурь аскунсе, дар суфлетул крединчос цине че и с-а ынкрединцат.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
14Кынд ну есте кибзуинцэ, попорул каде, дар бируинца вине прин мареле нумэр де сфетничь.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
15Куй се пуне кезаш пентру алтул, ый мерӂе рэу, дар чине се теме сэ се пунэ кезаш есте лиништит.
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
16О фемее плэкутэ капэтэ чинсте, ши чей асуприторь капэтэ богэцие.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
17Омул милостив ышь фаче бине суфлетулуй сэу, дар омул фэрэ милэ ышь тулбурэ ынсэшь карня луй.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
18Чел рэу добындеште ун кыштиг ыншелэтор, дар чел че сямэнэ неприхэниря аре о адевэратэ платэ.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
19Адевэрата неприхэнире дуче ла вяцэ, дар чел че урмэреште рэул гэсеште моартя.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
20Чей ку инима стрикатэ сунт о скырбэ ынаинтя Домнулуй, дар чей че умблэ фэрэ приханэ Ый сунт плэкуць.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
21Хотэрыт: чел рэу ну ва рэмыне непедепсит, дар сэмынца челор неприхэниць ва фи скэпатэ.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
22Фемея фрумоасэ ши фэрэ минте есте ка ун инел де аур пус ын рытул унуй порк.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
23Доринца челор неприхэниць есте нумай бине, дар аштептаря челор рэй есте нумай мыние.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
24Унул каре дэ ку мынэ ларгэ ажунӂе май богат; ши алтул каре економисеште пря мулт ну фаче декыт сэ сэрэчяскэ.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
25Суфлетул бинефэкэтор ва фи сэтурат, ши чел че удэ пе алций ва фи удат ши ел.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
26Чине опреште грыул есте блестемат де попор, дар пе капул челуй че-л винде вине бинекувынтаря.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
27Чине урмэреште бинеле ышь кыштигэ бунэвоинцэ, дар чине урмэреште рэул есте атинс де ел.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
28Чине се ынкреде ын богэций ва кэдя, дар чей неприхэниць вор ынверзи ка фрунзишул.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
29Чине ышь тулбурэ каса ва моштени вынт, ши небунул ва фи робул омулуй ынцелепт!
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
30Родул челуй неприхэнит есте ун пом де вяцэ, ши чел ынцелепт кыштигэ суфлете.
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
31Ятэ, чел неприхэнит есте рэсплэтит пе пэмынт; ку кыт май мулт чел рэу ши пэкэтос!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.