Приче Соломунове 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
1Неверные весы - мерзость пред Господом, но правильный вес угоден Ему.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост
2Придет гордость, придет и посрамление; но со смиренными - мудрость.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
3Непорочность прямодушных будет руководить их, а лукавство коварных погубит их.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
4Не поможет богатство в день гнева, правда же спасет от смерти.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
5Правда непорочного уравнивает путь его, а нечестивый падет от нечестия своего.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
6Правда прямодушных спасет их, а беззаконники будут уловлены беззаконием своим.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
7Со смертью человека нечестивого исчезает надежда, и ожидание беззаконных погибает.
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
8Праведник спасается от беды, а вместо него попадает в нее нечестивый.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
9Устами лицомер губит ближнего своего, но праведники прозорливостью спасаются.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
10При благоденствии праведников веселится город, и при погибели нечестивых бывает торжество.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
11Благословением праведных возвышается город, а устами нечестивых разрушается.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
12Скудоумный высказывает презрение к ближнему своему; но разумный человек молчит.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
13Кто ходит переносчиком, тот открывает тайну; но верный человек таит дело.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
14При недостатке попечения падает народ, а при многих советниках благоденствует.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
15Зло причиняет себе, кто ручается за постороннего; а кто ненавидит ручательство, тот безопасен.
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
16Благонравная жена приобретает славу, а трудолюбивые приобретают богатство.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
17Человек милосердый благотворит душе своей, а жестокосердый разрушает плоть свою.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
18Нечестивый делает дело ненадежное, а сеющему правду - награда верная.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
19Праведность ведет к жизни, а стремящийся к злу стремится к смерти своей.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
20Мерзость пред Господом - коварные сердцем; но благоугодны Ему непорочные в пути.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
21Можно поручиться, что порочный не останется ненаказанным; семя же праведных спасется.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
22Что золотое кольцо в носу у свиньи, то женщина красивая и - безрассудная.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
23Желание праведных есть одно добро, ожидание нечестивых - гнев.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
24Иной сыплет щедро, и ему еще прибавляется; а другой сверх меры бережлив, и однако же беднеет.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
25Благотворительная душа будет насыщена, и кто напояет других, тот и сам напоен будет.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
26Кто удерживает у себя хлеб, того клянет народ; а на голове продающего - благословение.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
27Кто стремится к добру, тот ищет благоволения; а кто ищет зла, к тому оно и приходит.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
28Надеющийся на богатство свое упадет; а праведники, как лист, будут зеленеть.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
29Расстроивающий дом свой получит в удел ветер, и глупый будет рабом мудрого сердцем.
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
30Плод праведника - древо жизни, и мудрый привлекает души.
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
31Так праведнику воздается на земле, тем паче нечестивому и грешнику.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.