Приче Соломунове 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
1Сын мой! храни слова мои и заповеди мои сокрой у себя.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
2Храни заповеди мои и живи, и учение мое, как зрачок глаз твоих.
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
3Навяжи их на персты твои, напиши их на скрижали сердца твоего.
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
4Скажи мудрости: “Ты сестра моя!”, и разум назови родным твоим,
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
5чтобы они охраняли тебя от жены другого, от чужой, которая умягчает слова свои.
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
6Вот, однажды смотрел я в окно дома моего, сквозь решетку мою,
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
7и увидел среди неопытных, заметил между молодыми людьми неразумного юношу,
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
8переходившего площадь близ угла ее и шедшего по дороге к дому ее,
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
9в сумерки в вечер дня, в ночной темноте и во мраке.
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
10И вот - навстречу к нему женщина, в наряде блудницы, с коварным сердцем,
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
11шумливая и необузданная; ноги ее не живут в доме ее:
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
12то на улице, то на площадях, и у каждого угла строит она ковы.
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
13Она схватила его, целовала его, и с бесстыдным лицом говорила ему:
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
14“Мирная жертва у меня: сегодня я совершила обеты мои;
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
15поэтому и вышла навстречу тебе, чтобы отыскать тебя, и - нашла тебя;
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
16коврами я убрала постель мою, разноцветными тканями Египетскими;
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
17спальню мою надушила смирною, алоем и корицею;
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
18зайди, будем упиваться нежностями до утра, насладимся любовью,
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
19потому что мужа нет дома: он отправился в дальнюю дорогу;
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
20кошелек серебра взял с собою; придет домой ко дню полнолуния”.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
21Множеством ласковых слов она увлекла его, мягкостью уст своих овладела им.
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
22Тотчас он пошел за нею, как вол идет на убой, и как пес - на цепь, и как олень - на выстрел,
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
23доколе стрела не пронзит печени его; как птичка кидается в силки, и не знает, что они - на погибель ее.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
24Итак, дети, слушайте меня и внимайте словам уст моих.
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
25Да не уклоняется сердце твое на пути ее, не блуждай по стезям ее,
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
26потому что многих повергла она ранеными, и много сильных убиты ею,
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
27дом ее - пути в преисподнюю, нисходящие во внутренние жилища смерти.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.