Приче Соломунове 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
1Гнев губит и разумных. Кроткий ответ отвращает гнев, а оскорбительное слово возбуждает ярость.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
2Язык мудрых сообщает добрые знания, а уста глупых изрыгают глупость.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
3На всяком месте очи Господни: они видят злых и добрых.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
4Кроткий язык - древо жизни, но необузданный сокрушение духа.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
5Глупый пренебрегает наставлением отца своего; а кто внимает обличениям, тот благоразумен. В обилии правды великая сила, а нечестивые искоренятся из земли.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
6В доме праведника - обилие сокровищ, а в прибытке нечестивого - расстройство.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
7Уста мудрых распространяют знание, а сердце глупых не так.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
8Жертва нечестивых - мерзость пред Господом, а молитва праведных благоугодна Ему.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
9Мерзость пред Господом - путь нечестивого, а идущего путем правды Он любит.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
10Злое наказание - уклоняющемуся от пути, и ненавидящий обличение погибнет.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
11Преисподняя и Аваддон открыты пред Господом, тем более сердца сынов человеческих.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
12Не любит распутный обличающих его, и к мудрым не пойдет.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
13Веселое сердце делает лице веселым, а при сердечной скорби дух унывает.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
14Сердце разумного ищет знания, уста же глупых питаются глупостью.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
15Все дни несчастного печальны; а у кого сердце весело, у того всегда пир.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
16Лучше немногое при страхе Господнем, нежели большое сокровище, и при нем тревога.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
17Лучше блюдо зелени, и при нем любовь, нежели откормленный бык, и при нем ненависть.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
18Вспыльчивый человек возбуждает раздор, а терпеливый утишает распрю.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
19Путь ленивого - как терновый плетень, а путь праведных - гладкий.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
20Мудрый сын радует отца, а глупый человек пренебрегает мать свою.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
21Глупость - радость для малоумного, а человек разумный идет прямою дорогою.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
22Без совета предприятия расстроятся, а при множестве советников они состоятся.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
23Радость человеку в ответе уст его, и как хорошо слово вовремя!
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
24Путь жизни мудрого вверх, чтобы уклониться от преисподней внизу.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
25Дом надменных разорит Господь, а межу вдовы укрепит.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
26Мерзость пред Господом - помышления злых, слова же непорочных угодны Ему.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
27Корыстолюбивый расстроит дом свой, а ненавидящий подарки будет жить.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
28Сердце праведного обдумывает ответ, а уста нечестивых изрыгают зло.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
29Далек Господь от нечестивых, а молитву праведников слышит.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
30Светлый взгляд радует сердце, добрая весть утучняет кости.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
31Ухо, внимательное к учению жизни, пребывает между мудрыми.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
32Отвергающий наставление нерадеет о своей душе; а кто внимает обличению, тот приобретает разум.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
33Страх Господень научает мудрости, и славе предшествует смирение.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.