Приче Соломунове 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
1[Responsio mollis frangit iram; sermo durus suscitat furorem.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
2Lingua sapientium ornat scientiam; os fatuorum ebullit stultitiam.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
3In omni loco, oculi Domini contemplantur bonos et malos.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
4Lingua placabilis lignum vitæ; quæ autem immoderata est conteret spiritum.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
5Stultus irridet disciplinam patris sui; qui autem custodit increpationes astutior fiet. In abundanti justitia virtus maxima est: cogitationes autem impiorum eradicabuntur.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
6Domus justi plurima fortitudo, et in fructibus impii conturbatio.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
7Labia sapientium disseminabunt scientiam; cor stultorum dissimile erit.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
8Victimæ impiorum abominabiles Domino; vota justorum placabilia.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
9Abominatio est Domino via impii; qui sequitur justitiam diligitur ab eo.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
10Doctrina mala deserenti viam vitæ; qui increpationes odit, morietur.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
11Infernus et perditio coram Domino; quanto magis corda filiorum hominum !
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
12Non amat pestilens eum qui se corripit, nec ad sapientes graditur.]
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
13[Cor gaudens exhilarat faciem; in mœrore animi dejicitur spiritus.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
14Cor sapientis quærit doctrinam, et os stultorum pascitur imperitia.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
15Omnes dies pauperis, mali; secura mens quasi juge convivium.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
16Melius est parum cum timore Domini, quam thesauri magni et insatiabiles.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
17Melius est vocari ad olera cum caritate, quam ad vitulum saginatum cum odio.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
18Vir iracundus provocat rixas; qui patiens est mitigat suscitatas.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
19Iter pigrorum quasi sepes spinarum; via justorum absque offendiculo.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
20Filius sapiens lætificat patrem, et stultus homo despicit matrem suam.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
21Stultitia gaudium stulto, et vir prudens dirigit gressus suos.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
22Dissipantur cogitationes ubi non est consilium; ubi vero sunt plures consiliarii, confirmantur.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
23Lætatur homo in sententia oris sui, et sermo opportunus est optimus.
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
24Semita vitæ super eruditum, ut declinet de inferno novissimo.]
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
25[Domum superborum demolietur Dominus, et firmos faciet terminos viduæ.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
26Abominatio Domini cogitationes malæ, et purus sermo pulcherrimus firmabitur ab eo.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
27Conturbat domum suam qui sectatur avaritiam; qui autem odit munera, vivet. Per misericordiam et fidem purgantur peccata: per timorem autem Domini declinat omnis a malo.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
28Mens justi meditatur obedientiam; os impiorum redundat malis.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
29Longe est Dominus ab impiis, et orationes justorum exaudiet.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
30Lux oculorum lætificat animam; fama bona impinguat ossa.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
31Auris quæ audit increpationes vitæ in medio sapientium commorabitur.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
32Qui abjicit disciplinam despicit animam suam; qui autem acquiescit increpationibus possessor est cordis.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
33Timor Domini disciplina sapientiæ, et gloriam præcedit humilitas.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.