Приче Соломунове 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1[Ne æmuleris viros malos, nec desideres esse cum eis:
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2quia rapinas meditatur mens eorum, et fraudes labia eorum loquuntur.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Sapientia ædificabitur domus, et prudentia roborabitur.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4In doctrina replebuntur cellaria, universa substantia pretiosa et pulcherrima.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5Vir sapiens fortis est, et vir doctus robustus et validus:
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6quia cum dispositione initur bellum, et erit salus ubi multa consilia sunt.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Excelsa stulto sapientia; in porta non aperiet os suum.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8Qui cogitat mala facere stultus vocabitur:
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9cogitatio stulti peccatum est, et abominatio hominum detractor.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10Si desperaveris lassus in die angustiæ, imminuetur fortitudo tua.]
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11[Erue eos qui ducuntur ad mortem, et qui trahuntur ad interitum, liberare ne cesses.
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12Si dixeris: Vires non suppetunt; qui inspector est cordis ipse intelligit: et servatorem animæ tuæ nihil fallit, reddetque homini juxta opera sua.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13Comede, fili mi, mel, quia bonum est, et favum dulcissimum gutturi tuo.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14Sic et doctrina sapientiæ animæ tuæ: quam cum inveneris, habebis in novissimis spem, et spes tua non peribit.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Ne insidieris, et quæras impietatem in domo justi, neque vastes requiem ejus.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16Septies enim cadet justus, et resurget: impii autem corruent in malum.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Cum ceciderit inimicus tuus ne gaudeas, et in ruina ejus ne exsultet cor tuum:
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18ne forte videat Dominus, et displiceat ei, et auferat ab eo iram suam.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Ne contendas cum pessimis, nec æmuleris impios:
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20quoniam non habent futurorum spem mali, et lucerna impiorum extinguetur.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21Time Dominum, fili mi, et regem, et cum detractoribus non commiscearis:
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22quoniam repente consurget perditio eorum, et ruinam utriusque quis novit?]
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23Hæc quoque sapientibus. [Cognoscere personam in judicio non est bonum.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24Qui dicunt impio: Justus es: maledicent eis populi, et detestabuntur eos tribus.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25Qui arguunt eum laudabuntur, et super ipsos veniet benedictio.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26Labia deosculabitur qui recta verba respondet.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Præpara foris opus tuum, et diligenter exerce agrum tuum, ut postea ædifices domum tuam.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Ne sis testis frustra contra proximum tuum, nec lactes quemquam labiis tuis.
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Ne dicas: Quomodo fecit mihi, sic faciam ei; reddam unicuique secundum opus suum.]
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30[Per agrum hominis pigri transivi, et per vineam viri stulti:
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31et ecce totum repleverant urticæ, et operuerant superficiem ejus spinæ, et maceria lapidum destructa erat.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32Quod cum vidissem, posui in corde meo, et exemplo didici disciplinam.
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33Parum, inquam, dormies, modicum dormitabis; pauxillum manus conseres ut quiescas:
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34et veniet tibi quasi cursor egestas, et mendicitas quasi vir armatus.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.