Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Better is a dry morsel and quietness therewith, than a house full of feasting with strife.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2A servant that dealeth wisely shall have rule over a son that dealeth shamefully, and shall have part of the inheritance among the brethren.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3The refining pot is for silver, and the furnace for gold; but the LORD trieth the hearts.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4A evil-doer giveth heed to wicked lips; and a liar giveth ear to a mischievous tongue.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Whoso mocketh the poor blasphemeth his Maker; and he that is glad at calamity shall not be unpunished.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Children's children are the crown of old men; and the glory of children are their fathers.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Overbearing speech becometh not a churl; much less do lying lips a prince.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8A gift is as a precious stone in the eyes of him that hath it; whithersoever he turneth, he prospereth.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9He that covereth a transgression seeketh love; but he that harpeth on a matter estrangeth a familiar friend.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10A rebuke entereth deeper into a man of understanding than a hundred stripes into a fool.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11A rebellious man seeketh only evil; therefore a cruel messenger shall be sent against him.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Let a bear robbed of her whelps meet a man, rather than a fool in his folly.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Whoso rewardeth evil for good, evil shall not depart from his house.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14The beginning of strife is as when one letteth out water; therefore leave off contention, before the quarrel break out.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15He that justifieth the wicked, and he that condemneth the righteous, even they both are an abomination to the LORD.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Wherefore is there a price in the hand of a fool to buy wisdom, seeing he hath no understanding?
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17A friend loveth at all times, and a brother is born for adversity.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18A man void of understanding is he that striketh hands, and becometh surety in the presence of his neighbour.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19He loveth transgression that loveth strife; he that exalteth his gate seeketh destruction.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20He that hath a froward heart findeth no good; and he that hath a perverse tongue falleth into evil.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21He that begetteth a fool doeth it to his sorrow; and the father of a churl hath no joy.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22A merry heart is a good medicine; but a broken spirit drieth the bones.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23A wicked man taketh a gift out of the bosom, to pervert the ways of justice.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Wisdom is before him that hath understanding; but the eyes of a fool are in the ends of the earth.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25A foolish son is vexation to his father, and bitterness to her that bore him.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26To punish also the righteous is not good, nor to strike the noble for their uprightness.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27He that spareth his words hath knowledge; and he that husbandeth his spirit is a man of discernment.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise; and he that shutteth his lips is esteemed as a man of understanding.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.