Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1THE PROVERBS of Solomon the son of David, king of Israel;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2To know wisdom and instruction; to comprehend the words of understanding;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3To receive the discipline of wisdom, justice, and right, and equity;
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4To give prudence to the simple, to the young man knowledge and discretion;
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5That the wise man may hear, and increase in learning, and the man of understanding may attain unto wise counsels;
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6To understand a proverb, and a figure; the words of the wise, and their dark sayings.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7The fear of the LORD is the beginning of knowledge; but the foolish despise wisdom and discipline.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Hear, my son, the instruction of thy father, and forsake not the teaching of thy mother;
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9For they shall be a chaplet of grace unto thy head, and chains about thy neck.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10My son, if sinners entice thee, consent thou not.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11If they say: 'Come with us, let us lie in wait for blood, let us lurk for the innocent without cause;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12Let us swallow them up alive as the grave, and whole, as those that go down into the pit;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14Cast in thy lot among us; let us all have one purse' —
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15My son, walk not thou in the way with them, restrain thy foot from their path;
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16For their feet run to evil, and they make haste to shed blood.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17For in vain the net is spread in the eyes of any bird;
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18And these lie in wait for their own blood, they lurk for their own lives.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19So are the ways of every one that is greedy of gain; it taketh away the life of the owners thereof.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20Wisdom crieth aloud in the streets, she uttereth her voice in the broad places;
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21She calleth at the head of the noisy streets, at the entrances of the gates, in the city, she uttereth her words:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22'How long, ye thoughtless, will ye love thoughtlessness? And how long will scorners delight them in scorning, and fools hate knowledge?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Turn you at my reproof; behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Because I have called, and ye refused, I have stretched out my hand, and no man attended,
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof;
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26I also, in your calamity, will laugh, I will mock when your dread cometh;
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27When your dread cometh as a storm, and your calamity cometh on as a whirlwind; when trouble and distress come upon you.
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Then will they call me, but I will not answer, they will seek me earnestly, but they shall not find me.
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD;
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30They would none of my counsel, they despised all my reproof.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32For the waywardness of the thoughtless shall slay them, and the confidence of fools shall destroy them.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33But whoso hearkeneth unto me shall dwell securely, and shall be quiet without fear of evil.'
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.