Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1Every wise woman buildeth her house; but the foolish plucketh it down with her hands.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2He that walketh in his uprightness feareth the LORD; but he that is perverse in his ways despiseth Him.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3In the mouth of the foolish is a rod of pride; but the lips of the wise shall preserve them.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Where no oxen are, the crib is clean; but much increase is by the strength of the ox.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5A faithful witness will not lie; but a false witness breatheth forth lies.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6A scorner seeketh wisdom, and findeth it not; but knowledge is easy unto him that hath discernment.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Go from the presence of a foolish man, for thou wilt not perceive the lips of knowledge.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8The wisdom of the prudent is to look well to his way; but the folly of fools is deceit.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Amends pleadeth for fools; but among the upright there is good will.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10The heart knoweth its own bitterness; and with its joy no stranger can intermeddle.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11The house of the wicked shall be overthrown; but the tent of the upright shall flourish.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13Even in laughter the heart acheth; and the end of mirth is heaviness.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14The dissembler in heart shall have his fill from his own ways; and a good man shall be satisfied from himself.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15The thoughtless believeth every word; but the prudent man looketh well to his going.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16A wise man feareth, and departeth from evil; but the fool behaveth overbearingly, and is confident.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17He that is soon angry dealeth foolishly; and a man of wicked devices is hated.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18The thoughtless come into possession of folly; but the prudent are crowned with knowledge.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19The evil bow before the good, and the wicked at the gates of the righteous.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20The poor is hated even of his own neighbour; but the rich hath many friends.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21He that despiseth his neighbour sinneth; but he that is gracious unto the humble, happy is he.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Shall they not go astray that devise evil? But mercy and truth shall be for them that devise good.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23In all labour there is profit; but the talk of the lips tendeth only to penury.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24The crown of the wise is their riches; but the folly of fools remaineth folly.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25A true witness delivereth souls; but he that breatheth forth lies is all deceit.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26In the fear of the LORD a man hath strong confidence; and his children shall have a place of refuge.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27The fear of the LORD is a fountain of life, to depart from the snares of death.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28In the multitude of people is the king's glory; but in the want of people is the ruin of the prince.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29He that is slow to anger is of great understanding; but he that is hasty of spirit exalteth folly.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30A tranquil heart is the life of the flesh; but envy is the rottenness of the bones.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31He that oppresseth the poor blasphemeth his Maker; but he that is gracious unto the needy honoureth Him.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32The wicked is thrust down in his misfortune; but the righteous, even when he is brought to death, hath hope.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33In the heart of him that hath discernment wisdom resteth; but in the inward part of fools it maketh itself known.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Righteousness exalteth a nation; but sin is a reproach to any people.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35The king's favour is toward a servant that dealeth wisely; but his wrath striketh him that dealeth shamefully.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.