Приче Соломунове
Chapter 14
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Old Persian Versio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Приче Соломунове 14

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1هر زن حکیم خانه خود را بنا می‌کند، اما زن جاهل آن را با دست خود خراب می‌نماید.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2کسی‌که به راستی خود سلوک می‌نماید ازخداوند می‌ترسد، اما کسی‌که در طریق خودکج رفتار است او را تحقیر می‌نماید.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3در دهان احمق چوب تکبر است، اما لبهای حکیمان ایشان را محافظت خواهد نمود.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4جایی که گاو نیست، آخور پاک است، اما ازقوت گاو، محصول زیاد می‌شود.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5شاهد امین دروغ نمی گوید، اما شاهد دروغ به کذب تنطق می‌کند.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6استهزاکننده حکمت را می‌طلبد و نمی یابد. اما به جهت مرد فهیم علم آسان است.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7از حضور مرد احمق دور شو، زیرا لبهای معرفت را در او نخواهی یافت.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8حکمت مرد زیرک این است که راه خود رادرک نماید، اما حماقت احمقان فریب است.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9احمقان به گناه استهزا می‌کنند، اما در میان راستان رضامندی است.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10دل شخص تلخی خویشتن را می‌داند، وغریب در خوشی آن مشارکت ندارد.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11خانه شریران منهدم خواهد شد، اما خیمه راستان شکوفه خواهد آورد.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12راهی هست که به نظر آدمی مستقیم می‌نماید، اما عاقبت آن، طرق موت است.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13هم در لهو و لعب دل غمگین می‌باشد، وعاقبت این خوشی حزن است.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14کسی‌که در دل مرتد است از راههای خودسیر می‌شود، و مرد صالح به خود سیر است.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15مرد جاهل هر سخن را باور می‌کند، اما مردزیرک در رفتار خود تامل می‌نماید.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16مرد حکیم می‌ترسد و از بدی اجتناب می‌نماید، اما احمق از غرور خود ایمن می‌باشد.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17مرد کج خلق، احمقانه رفتار می‌نماید، و(مردم ) از صاحب سوظن نفرت دارند.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18نصیب جاهلان حماقت است، اما معرفت، تاج زیرکان خواهد بود.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19بدکاران در حضور نیکان خم می‌شوند، وشریران نزد دروازه های عادلان می‌ایستند.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20همسایه فقیر نیز از او نفرت دارد، امادوستان شخص دولتمند بسیارند.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21هر‌که همسایه خود را حقیر شمارد گناه می‌ورزد، اما خوشابحال کسی‌که بر فقیران ترحم نماید.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22آیا صاحبان تدبیر فاسد گمراه نمی شوند، اما برای کسانی که تدبیر نیکو می‌نمایند، رحمت و راستی خواهد بود.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23از هر مشقتی منفعت است، اما کلام لبها به فقر محض می‌انجامد.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24تاج حکیمان دولت ایشان است، اماحماقت احمقان حماقت محض است.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25شاهد امین جانها را نجات می‌بخشد، اما هرکه به دروغ تنطق می‌کند فریب محض است.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26در ترس خداوند اعتماد قوی است، وفرزندان او را ملجا خواهد بود.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27ترس خداوند چشمه حیات‌است، تا ازدامهای موت اجتناب نمایند.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28جلال پادشاه از کثرت مخلوق است، وشکستگی سلطان از کمی مردم است.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29کسی‌که دیرغضب باشد کثیرالفهم است، وکج خلق حماقت را به نصیب خود می‌برد.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30دل آرام حیات بدن است، اما حسدپوسیدگی استخوانها است.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31هر‌که بر فقیر ظلم کند آفریننده خود راحقیر می‌شمارد، و هر‌که بر مسکین ترحم کند اورا تمجید می‌نماید.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32شریر از شرارت خود به زیر افکنده می‌شود، اما مرد عادل چون بمیرد اعتماد دارد.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33حکمت در دل مرد فهیم ساکن می‌شود، امادر اندرون جاهلان آشکار می‌گردد.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34عدالت قوم را رفیع می‌گرداند، اما گناه برای قوم، عار است.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35رضامندی پادشاه بر خادم عاقل است، اماغضب او بر پست فطرتان.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.