Приче Соломунове 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
1Не хвались завтрішним днем, не знаєш бо, що той день уродить.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
2Нехай вихвалює тебе хто другий, а не твої уста, — чужий, а не твій язик.
3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
3Важке каміннє, а пісок так само, та гнїв дурного обоє переважить.
4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
4Жорстокий гнїв, палка і лютість, та проти ревностї хто встояти зможе?
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
5Докір явний багато лїпший, анїж укрита любов.
6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
6Лїпші щирі догани від люблячого, анїж зрадливі поцїлуї від того, що ненавидить.
7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
7Хто ситий, наступить і на крижку з медом, а голодній душі й гірке — солодке.
8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
8Як пташка, що гнїздо покине, так само й чоловік, що місце своє покинув.
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
9Мастї й пахощі радують серце: такий же й друг солодкий, що з серця раду удїляє.
10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
10Не покидай свого, нї батькового друга, і в братів дом не йди в лиху твою годину: Лїпший сусїд близький, анїж брат далеко.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
11Розумен будь, сину, втїшай моє серце, щоб знав я, що менї злоріцї відказати.
12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
12Розважливий бачить лихо й ховається, а недосьвідні простаки гонять вперед, і в біду попадають.
13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
13Бери з нього платтє, він бо за чужого ручався, й за стороннього бери застав у нього!
14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
14Хто з ранку раннього товариша, знай, хвалить, про того думають, що се його він судить.
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
15Безнастанне капаннє з криші у негоду, а жінка сварлива — вони одно;
16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
16Хто хоче здержати її, той намагаєсь зʼупинити вітра, та сховати в руцї оливу, що дає знати про себе.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
17Як залїзо гострить залїзо, так гострить чоловік зір друга свого.
18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
18Хто стереже свою фиґовину, той їсти ме фиґи з неї, а хто береже добра пана свого, той у добрій славі буде.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
19Як у водї лице відбиваєсь до лиця, так само й серце чоловіче — до чоловіка,
20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
20Ненаситня безодня й пекло, — оттак неситі й очі людські.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
21Що огонь про срібло, про золото ж піч те про людину уста, що хвалять її.
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
22Товчи безумного так як зерно у ступі, — не вилущиш його з дурноти його.
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
23Назирай пильно за скотом твоїм і май стараннє про череду твою;
24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
24Добуток бо не на віки, бо й власть — чи ж вона переходить із роду в рід?
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
25Показується трава, виказуєсь зелень, та й збирають по горах сїна.
26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
26Ягнята дають тобі одежу, козли — за що купити поле.
27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
27Доволї молока козиного на їжу тобі, на їжу родинї твоїй, та й на прожиток челядї твоїй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.