Приче Соломунове 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
1Мій сину! памятай, чого я тебе навчаю, й ховай заповідї мої в серцї.
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
2Бо з ними жити меш на сьвітї довголїтен, і спокій принесуть вони тобі.
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
3Нехай любов тебе не кидає та правда; носи на шиї їх і напиши на таблицї серця твого, —
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
4А станешся любим і приятним і Богові й людям.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
5Надїйсь на Господа всїм серцем твоїм і не покладайся на власний твій розум.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
6У всїх стежках твоїх думай про його, а він простувати ме шляхи твої.
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
7Премудрим сам себе не величай у думцї; бійся Господа й остерегайсь лихого.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
8За се пошле тобі у тїло він здоровлє й силу в костї твої.
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
9Шануй Господа приносами з майна твого й з первоплодів усього, що Бог тобі зародить,
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
10А набиті будуть гумна твої і тискарнї в тебе будуть переливатись молодим вином.
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
11Кар Господнїх не відкидай, мій сину, й не вважай собі за тягар картання його;
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
12Кого бо любить Господь, того він і карає, і ласкавий він до того, як отець до сина свого.
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
13Блажен той чоловік, що придбав собі мудрість, і чоловік, що вмів добитися до знання.
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
14Бо набуток се лїпший як набуток срібла, і хісна з його більш як із золота.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
15Коралї дорогі, да не такі як мудрість, і нїчо з того, що ти бажаєш, не зрівняєся з нею.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
16В правій руцї в неї — життє на сьвітї довге, а в лївій у неї — багацтво й слава.
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
17Усї шляхи її — шляхи приятні, і всї стежки її — задоволеннє (серця).
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
18Вона — деревом життя про тих, хто її здобуде, й щасна доля тих, хто її держиться.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
19Премудростю Господь поставив землю, а розумом утвердив небо.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
20Його премудростю створились (морські) безоднї, і хмари кроплять росою.
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
21Мій сину! не спускай їх із очей твоїх; ховай розум і розумную обачність.
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
22Вони будуть жизнею душі твоїй і окрасою шиї в тебе.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
23Тодї ходити меш безпечно дорогою твоєю, й нога твоя не спіткнеться.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
24Коли лягати меш — не будеш боятись, а коли заснеш, — сон твій солодкий буде.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
25Не злякаєшся наглого страху, анї пагуби від безбожників, як на тебе спаде;
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
26Бо Господь буде надїєю тобі, й стерегти ме, щоб за ногу не спіймався.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
27У нуждї помогти бідасї не одхиляйся, коли рука твоя здолїє се зробити.
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
28Не говори твойму ближньому: Йди собі й прийди знов, завтра дам тобі, коли маєш при собі. (Бо не знаєш, що принесе день завтрішнїй.)
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
29Не мисли зла тому, хто безпеч із тобою живе.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
30Не сварись із чоловіком, не маючи причини, як він тобі не заподїяв злого.
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
31Не завидуй чоловікові, що поступає напастливо, й не вибирай для себе дороги його;
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
32Бо гидує Господь переворотним, а з праведними у нього спільність.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
33Господнє прокляттє на домівцї безбожних, а праведних житло він благословить.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
34З недовірків Господь сьміється, покірним же дає він благодать.
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
35Розумні одержать славу, а тих, що без ума, ганьба окриє.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.