Приче Соломунове 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
1Saĝa filo lernas de la patro; Sed mokanto ne aŭskultas moralinstruon.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
2La frukto de la buŝo donas al homo bonan manĝon; Sed la deziro de krimuloj estas perforto.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
3Kiu gardas sian buŝon, tiu gardas sian animon; Kiu tro malfermas sian buŝon, tiu pereas.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
4La animo de maldiligentulo deziras, kaj ne ricevas; Sed la animo de diligentuloj satiĝas.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
5Vorton malveran virtulo malamas; Sed malvirtulo agas abomene kaj venas al honto.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
6La virto gardas tiun, kiu iras ĝustan vojon; Sed la malvirto pereigas pekulon.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
7Unu ŝajnigas sin riĉa, havante nenion; Alia ŝajnigas sin malriĉa, havante grandan riĉecon.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
8Per sia riĉeco homo savas sian animon; Sed malriĉulo ne aŭskultas atentigon.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
9La lumo de virtuloj brilegas; Sed la lumilo de malvirtuloj estingiĝos.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
10Nur de malhumileco venas malpaco; Sed la akceptantaj konsilojn havas saĝon.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
11Riĉeco rapide akirita malgrandiĝas; Sed kion oni kolektas per laboro, tio multiĝas.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
12Espero prokrastata dolorigas la koron; Sed plenumita deziro estas arbo de vivo.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
13Kiu malŝatas diron, tiu malutilas al si mem; Sed respektanta ordonon estos rekompencita.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
14Instruo de saĝulo estas fonto de vivo, Por evitigi la retojn de la morto.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
15Bona prudento plaĉigas; Sed la vojo de perfiduloj estas malglata.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
16Ĉiu prudentulo agas konscie; Sed malsaĝulo elmontras malsaĝecon.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
17Malbona sendito falas en malfeliĉon; Sed sendito fidela sanigas.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
18Malriĉa kaj hontigata estos tiu, kiu forpuŝas instruon; Sed kiu observas instruon, tiu estos estimata.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
19Deziro plenumita estas agrabla por la animo; Sed malagrable por la malsaĝuloj estas deturni sin de malbono.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
20Kiu iras kun saĝuloj, tiu estos saĝa; Sed kamarado de malsaĝuloj suferos doloron.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
21Pekulojn persekutas malbono; Sed virtulojn rekompencas bono.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
22Bonulo heredigas la nepojn; Kaj por virtulo konserviĝas la havo de pekulo.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
23Multe da manĝaĵo estas sur la kampo de malriĉuloj; Sed multaj pereas pro manko de justeco.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
24Kiu ŝparas sian vergon, tiu malamas sian filon; Sed kiu lin amas, tiu baldaŭ lin punas.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
25Virtulo manĝas, por satigi sian animon; Sed la ventro de malvirtuloj havas mankon.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.