Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1Et ingressus perambulabat Jericho.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2Et ecce vir nomine Zachæus: et hic princeps erat publicanorum, et ipse dives:
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3et quærebat videre Jesum, quis esset: et non poterat præ turba, quia statura pusillus erat.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4Et præcurrens ascendit in arborem sycomorum ut videret eum: quia inde erat transiturus.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5Et cum venisset ad locum, suspiciens Jesus vidit illum, et dixit ad eum: Zachæe, festinans descende: quia hodie in domo tua oportet me manere.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6Et festinans descendit, et excepit illum gaudens.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7Et cum viderent omnes, murmurabant, dicentes quod ad hominem peccatorem divertisset.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8Stans autem Zachæus, dixit ad Dominum: Ecce dimidium bonorum meorum, Domine, do pauperibus: et si quid aliquem defraudavi, reddo quadruplum.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Ait Jesus ad eum: Quia hodie salus domui huic facta est: eo quod et ipse filius sit Abrahæ.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10Venit enim Filius hominis quærere, et salvum facere quod perierat.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11Hæc illis audientibus adjiciens, dixit parabolam, eo quod esset prope Jerusalem: et quia existimarent quod confestim regnum Dei manifestaretur.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12Dixit ergo: Homo quidam nobilis abiit in regionem longinquam accipere sibi regnum, et reverti.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13Vocatis autem decem servis suis, dedit eis decem mnas, et ait ad illos: Negotiamini dum venio.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14Cives autem ejus oderant eum: et miserunt legationem post illum, dicentes: Nolumus hunc regnare super nos.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15Et factum est ut rediret accepto regno: et jussit vocari servos, quibus dedit pecuniam, ut sciret quantum quisque negotiatus esset.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Venit autem primus dicens: Domine, mna tua decem mnas acquisivit.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17Et ait illi: Euge bone serve, quia in modico fuisti fidelis, eris potestatem habens super decem civitates.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18Et alter venit, dicens: Domine, mna tua fecit quinque mnas.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19Et huic ait: Et tu esto super quinque civitates.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20Et alter venit, dicens: Domine, ecce mna tua, quam habui repositam in sudario:
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21timui enim te, quia homo austerus es: tollis quod non posuisti, et metis quod non seminasti.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22Dicit ei: De ore tuo te judico, serve nequam. Sciebas quod ego homo austerus sum, tollens quod non posui, et metens quod non seminavi:
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23et quare non dedisti pecuniam meam ad mensam, ut ego veniens cum usuris utique exegissem illam?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24Et astantibus dixit: Auferte ab illo mnam, et date illi qui decem mnas habet.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25Et dixerunt ei: Domine, habet decem mnas.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26Dico autem vobis, quia omni habenti dabitur, et abundabit: ab eo autem qui non habet, et quod habet auferetur ab eo.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27Verumtamen inimicos meos illos, qui noluerunt me regnare super se, adducite huc: et interficite ante me.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28Et his dictis, præcedebat ascendens Jerosolymam.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29Et factum est, cum appropinquasset ad Bethphage et Bethaniam, ad montem qui vocatur Oliveti, misit duos discipulos suos,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30dicens: Ite in castellum quod contra est: in quod introëuntes, invenietis pullum asinæ alligatum, cui nemo umquam hominum sedit: solvite illum, et adducite.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31Et si quis vos interrogaverit: Quare solvitis? sic dicetis ei: Quia Dominus operam ejus desiderat.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32Abierunt autem qui missi erant: et invenerunt, sicut dixit illis, stantem pullum.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33Solventibus autem illis pullum, dixerunt domini ejus ad illos: Quid solvitis pullum?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34At illi dixerunt: Quia Dominus eum necessarium habet.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35Et duxerunt illum ad Jesum. Et jacentes vestimenta sua supra pullum, imposuerunt Jesum.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36Eunte autem illo, substernebant vestimenta sua in via:
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37et cum appropinquaret jam ad descensum montis Oliveti, cœperunt omnes turbæ discipulorum gaudentes laudare Deum voce magna super omnibus, quas viderant, virtutibus,
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38dicentes: Benedictus, qui venit rex in nomine Domini: pax in cælo, et gloria in excelsis.
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39Et quidam pharisæorum de turbis dixerunt ad illum: Magister, increpa discipulos tuos.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40Quibus ipse ait: Dico vobis, quia si hi tacuerint, lapides clamabunt.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41Et ut appropinquavit, videns civitatem flevit super illam, dicens:
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42Quia si cognovisses et tu, et quidem in hac die tua, quæ ad pacem tibi: nunc autem abscondita sunt ab oculis tuis.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43Quia venient dies in te: et circumdabunt te inimici tui vallo, et circumdabunt te: et coangustabunt te undique:
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44et ad terram prosternent te, et filios tuos, qui in te sunt, et non relinquent in te lapidem super lapidem: eo quod non cognoveris tempus visitationis tuæ.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45Et ingressus in templum, cœpit ejicere vendentes in illo, et ementes,
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46dicens illis: Scriptum est: Quia domus mea domus orationis est: vos autem fecistis illam speluncam latronum.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47Et erat docens quotidie in templo. Principes autem sacerdotum, et scribæ, et princeps plebis quærebant illum perdere:
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48et non inveniebant quid facerent illi. Omnis enim populus suspensus erat, audiens illum.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.