Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1Jésus, étant entré dans Jéricho, traversait la ville.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2Et voici, un homme riche, appelé Zachée, chef des publicains, cherchait à voir qui était Jésus;
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3mais il ne pouvait y parvenir, à cause de la foule, car il était de petite taille.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4Il courut en avant, et monta sur un sycomore pour le voir, parce qu’il devait passer par là.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5Lorsque Jésus fut arrivé à cet endroit, il leva les yeux et lui dit: Zachée, hâte-toi de descendre; car il faut que je demeure aujourd’hui dans ta maison.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6Zachée se hâta de descendre, et le reçut avec joie.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7Voyant cela, tous murmuraient, et disaient: Il est allé loger chez un homme pécheur.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8Mais Zachée, se tenant devant le Seigneur, lui dit: Voici, Seigneur, je donne aux pauvres la moitié de mes biens, et, si j’ai fait tort de quelque chose à quelqu’un, je lui rends le quadruple.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Jésus lui dit: Le salut est entré aujourd’hui dans cette maison, parce que celui-ci est aussi un fils d’Abraham.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10Car le Fils de l’homme est venu chercher et sauver ce qui était perdu.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11Ils écoutaient ces choses, et Jésus ajouta une parabole, parce qu’il était près de Jérusalem, et qu’on croyait qu’à l’instant le royaume de Dieu allait paraître.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12Il dit donc: Un homme de haute naissance s’en alla dans un pays lointain, pour se faire investir de l’autorité royale, et revenir ensuite.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13Il appela dix de ses serviteurs, leur donna dix mines, et leur dit: Faites-les valoir jusqu’à ce que je revienne.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14Mais ses concitoyens le haïssaient, et ils envoyèrent une ambassade après lui, pour dire: Nous ne voulons pas que cet homme règne sur nous.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15Lorsqu’il fut de retour, après avoir été investi de l’autorité royale, il fit appeler auprès de lui les serviteurs auxquels il avait donné l’argent, afin de connaître comment chacun l’avait fait valoir.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Le premier vint, et dit: Seigneur, ta mine a rapporté dix mines.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17Il lui dit: C’est bien, bon serviteur; parce que tu as été fidèle en peu de chose, reçois le gouvernement de dix villes.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18Le second vint, et dit: Seigneur, ta mine a produit cinq mines.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19Il lui dit: Toi aussi, sois établi sur cinq villes.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20Un autre vint, et dit: Seigneur, voici ta mine, que j’ai gardée dans un linge;
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21car j’avais peur de toi, parce que tu es un homme sévère; tu prends ce que tu n’as pas déposé, et tu moissonnes ce que tu n’as pas semé.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22Il lui dit: Je te juge sur tes paroles, méchant serviteur; tu savais que je suis un homme sévère, prenant ce que je n’ai pas déposé, et moissonnant ce que je n’ai pas semé;
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23pourquoi donc n’as-tu pas mis mon argent dans une banque, afin qu’à mon retour je le retirasse avec un intérêt?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24Puis il dit à ceux qui étaient là: Otez-lui la mine, et donnez-la à celui qui a les dix mines.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25Ils lui dirent: Seigneur, il a dix mines.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26Je vous le dis, on donnera à celui qui a, mais à celui qui n’a pas on ôtera même ce qu’il a.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27Au reste, amenez ici mes ennemis, qui n’ont pas voulu que je régnasse sur eux, et tuez-les en ma présence.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28Après avoir ainsi parlé, Jésus marcha devant la foule, pour monter à Jérusalem.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29Lorsqu’il approcha de Bethphagé et de Béthanie, vers la montagne appelée montagne des oliviers, Jésus envoya deux de ses disciples,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30en disant: Allez au village qui est en face; quand vous y serez entrés, vous trouverez un ânon attaché, sur lequel aucun homme ne s’est jamais assis; détachez-le, et amenez-le.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31Si quelqu’un vous demande: Pourquoi le détachez-vous? Vous lui répondrez: Le Seigneur en a besoin.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32Ceux qui étaient envoyés allèrent, et trouvèrent les choses comme Jésus leur avait dit.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33Comme ils détachaient l’ânon, ses maîtres leur dirent: Pourquoi détachez-vous l’ânon?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34Ils répondirent: Le Seigneur en a besoin.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35Et ils amenèrent à Jésus l’ânon, sur lequel ils jetèrent leurs vêtements, et firent monter Jésus.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36Quand il fut en marche, les gens étendirent leurs vêtements sur le chemin.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37Et lorsque déjà il approchait de Jérusalem, vers la descente de la montagne des oliviers, toute la multitude des disciples, saisie de joie, se mit à louer Dieu à haute voix pour tous les miracles qu’ils avaient vus.
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38Ils disaient: Béni soit le roi qui vient au nom du Seigneur! Paix dans le ciel, et gloire dans les lieux très hauts!
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39Quelques pharisiens, du milieu de la foule, dirent à Jésus: Maître, reprends tes disciples.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40Et il répondit: Je vous le dis, s’ils se taisent, les pierres crieront!
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41Comme il approchait de la ville, Jésus, en la voyant, pleura sur elle, et dit:
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42Si toi aussi, au moins en ce jour qui t’est donné, tu connaissais les choses qui appartiennent à ta paix! Mais maintenant elles sont cachées à tes yeux.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43Il viendra sur toi des jours où tes ennemis t’environneront de tranchées, t’enfermeront, et te serreront de toutes parts;
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44ils te détruiront, toi et tes enfants au milieu de toi, et ils ne laisseront pas en toi pierre sur pierre, parce que tu n’as pas connu le temps où tu as été visitée.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45Il entra dans le temple, et il se mit à chasser ceux qui vendaient,
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46leur disant: Il est écrit: Ma maison sera une maison de prière. Mais vous, vous en avez fait une caverne de voleurs.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47Il enseignait tous les jours dans le temple. Et les principaux sacrificateurs, les scribes, et les principaux du peuple cherchaient à le faire périr;
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48mais ils ne savaient comment s’y prendre, car tout le peuple l’écoutait avec admiration.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.