Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1A KOMO ae la ia iloko o Ieriko, a mawaena ia i hele aku ai.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2Aia ke kanaka i kapaia ka inoa o Zakaio, he lunaauhau nui, he nui no hoi kona waiwai.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3A imi ae la ia e ike ia Iesu i kona ano; aole hoi e hiki no ka paapu o kanaka, no ka mea, he poupou kona kino.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4Holo ae la hoi ia mamua, pii ae la iluna ma ka laau sukomorea e ike ia ia, i kona hele ana'e malaila.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5A hiki aku la o Iesu ma ia wahi, nana ae la ia iluna, a ike ia ia, olelo ae la ia ia, E Zakaio, e iho koke mai oe ilalo; no ka mea, ua pono ia'u ke noho ma kou hale i keia la.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6A iho koke mai la oia ilalo, a hookipa ao la ia ia me ka olioli.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7A o ka poe i ike ia mea, ohumu iho la lakou a pau, i ae la, Ua hele ia e hookipaia'e e ke kanaka hewa.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8A ku ae la o Zakaio, i aku la ia i ka Haku. Ein, alikealike o kuu waiwai, e ka Haku, o ka'u ia e haawi aku ai no ka poe ilihune; a ina i lawe au me ka hewa i ka kekahi, e paha ka'u mea e uku aku ai ia.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Alaila olelo mai la Iesu noua. I neia la ua hiki mai ke ola ma keia hale, no ka mea, he mamo no hoi oia nei na Aberahama.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10No ka mea, ua hele mai nei ke Keiki a ke kanaka e imi a e hoola i ka mea i nalowale.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11A i ko lakou hoolohe ana ia mea, olelo hou mai la oia i neia olelonane; no ka mea, ua kokoke oia i Ierusalema, a ua manao lakou e ike koke ia ke aupuni o ke Akua.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12Nolaila i olelo mai ai oia, O kekahi alii e hele ana i ka aina loihi aku e loaa ia ia ke aupuni, a e hoi mai;
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13Hea aku la ia i na kauwa ana he umi haawi aku la ia lakou i ua pouna he umi, a i aku la ia lakou, E kuai oukou a hoi mai au.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14A ua hoowahawaha kona poe kanaka ia ia, a hoouna aku la i ka luna mahope ona, i aku la, Aole o makou makemake i alii ia maluna o makou.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15Eia kekahi, a loaa mai ia ia ke aupuni, a hoi mai la, kauoha ae la e kiiia na poe kanwa la ana i waiho ai i ke kala, i ike oia i ka mea i loaa hou mai i kela mea i keia mea i ke kuai ana.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Alaila hele mai la ka mua, i mai la, E ka Haku, ua loaa mai i kau pouna na pouna hou he umi.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17I aku la oia ia ia, Ua pono, e ke kauwa maikai; ua malama pono oe i ka mea uuku, e noho oe maluna o na kulanakauhale he umi.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18Alaila hele mai la ka lua, i mai la, E ka haku, ua loaa mai i kau pouna na pouna hou elima.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19A i aku la oia ia ia, E noho hoi oe maluna o na kulanakauhale elima.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20A hele mai la kekahi, i mai la, E ka haku, eia kau pouna a'u i malama ai e wniho ana maloko o ke kahei;
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21No ka mea, ua makau wau ia oe, no ka mea, he kanaka awaawa oe, ua lawe oe i ka mea aole nau i waiho iho ilalo, a ua ohi oe i ka mea nolo nau i lulu.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22Olelo aku la oia ia ia, No kou waha ponoi mai e hoahewa aku ai au ia oe, e ke kauwa lokoino: un ike oe he kanaku awaawa au e lane ana i ka mea aole na'u e waiho iho ilalo, a e ohi ana i ka mea aole na'u i lulu:
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23No ke aha la i haawi ole aku ai oe i ka'u kala i kahi kuai kala, a hoi mai au e ohi hou au ia me ka uku hoopanee?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24Alaila olelo aku la ia i ka poe e ku mai ana, E lawe ae i ka pouna mai ona no, a e haawi aku na ka mea ia ia na pouna he umi.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25(Olelo mai la lakou ia in, E ka haku he umi no ana pouna.)
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26No ka mea, ke olelo aku nei au ia oukou, O ka mea ua loaa, e haawi hou ia no ia ia, a o ka mea ua loaa ole, e kailiia no kana.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27A o kela mau enemi o'u, ka poe i makemake ole i alii au maluna o lakou, e halihali mai, a e luku iho imua o ko'u alo.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28A pau kana olelo ana ia mea, hele mua ia o pii ana i Ierusalema.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29Eia kekahi, a kokoke ia ia Betepage a me Betania, ma ka mauna i kapaia o Oliveta, hoouna aku la oia i na haumana ana elua,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30I mai la, E hele aku olua i kela kulanahale o ku pono mai ana; a i ko olua komo ana iloko, e ike aku no olua i ke keiki hoki i hikiiia, aole i nohoia e ke kanaka, e wehe ao a e kai mai ia ia.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31A ina e ninau mai kekahi ia olua, No ke aha la olua e wehe ai ia ia? e olelo aku olua ia ia, Ua nele ka Haku ia mea e pono ai.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32Hele aku la ua mau mea la i hoounaia, a ike aku la e like me kana olelo ana ia laua.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33A i ko laua wehe ana'e i ke keiki hoki, ninau mai la na mea nona ia ia laua, No ke aha la olua e wehe ai i ke keiki hoki?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34I aku la laua, Ua nele ka Haku ia mea e pono ai.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35A kai mai la laua ia ia io Iesu la; a kau aku la lakou i ko lakou mau aahu maluna o ke keiki hoki, hoonoho ae la lakou ia Iesu maluna iho.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36A i kona holo ana'ku, hohola iho la lakou i ko lakou mau kapa ma ke alanui.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37A kokoke aku la oia ma ke kaolo o ka mauna o Oliveta, hauoli ae la ka ahahaumana a pau, e hoolea ana i ke Akua me ka leo nui no na hana mana a pau a lakou i ike ai;
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38I aku la, E hoomaikaiia ke Alii i hele mai nei ma ka inoa o ka Haku; he malu maloko o ka lani, a ho hoonani iluna lilo loa.
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39A olelo aku la ia ia kekahi poe Parisaio mawaena o ka ahakanaka, E ke Kumu, e papa oe i kau poe haumana.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40Olelo mai la hoi oia, i mai la ia lakou, Ke olelo aku nei au ia oukou, Ina e olelo ole lakou nei, e hooho koke mai no na pohaku.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41A kokoke aku la ia, nana ae la i ke kulanakauhale, uwe iho la oia ia ia;
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42I iho la, Ina oe i hoomanao, o oe, i keia la ou, i kau mau mea e malu ai! aka ano, ua hunaia no ia i keu mau maka.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43No ka mea, e hiki mai ana no na la ia oe, e hana mai ai kou poe enemi, i ka pakaua a poai ia oe, a e hoopuni no hoi lakou ia oe, a e hoopaa ia oe ma kela aoao, a ma keia aoao a puni;
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44A e hoohiolo lakou ia oe a me kau poe keiki iloko ou, aole hoi lakou e waiho i kekahi pohaku iloko ou, maluna iho o kekahi pohaku; no ka mea, aole oe i hoomanao i kou manawa i kipaia ai.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45A komo ae la oia iloko o ka luakini, kipaku aka la oia i ka poe kuai lilo aku maloko, a me ka poe kuai lilo mai.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46I mai la oia ia lakou, Ua palapalaia, He hale pule ko'u hale; aka, ua hooliloia'e nei ia e oukou i ana no ka poe powa.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47A ao mai la oia iloko o ka luakini i kela la i keia la; a o na kahuna nui a me ka poe kakauolelo, a me na luna o kanaka, imi ae la lakou e pepehi ia ia.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48Aole nae i loaa ia lakou ka mea e hiki ai; no ka mea, ua hooikaika ka poe kanaka e hoolohe ia ia.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.