Лука 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
1HOAKOAKOA mai la oia i ka poe umikumamalua o kana mau haumana, haawi mai la ia i ka mana no lakou, a me ka ikaika maluna o na daimonio a pau, a e hoola hoi lakou i na mai.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
2A hoouna aku la oia ia lakou e hai aku i ke aupuni o ke Akua, a e hoola hoi i ka poe mai.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
3A olelo mai la oia ia lakou, Mai lawe ukana no ko oukou hele ana, aole i kookoo, aole i eke, aole i berena, aole i kala, aole hoi e papalua i ke kapa komo.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
4A ma ka hale a oukou e komo ai, malaila oukou e noho ai, a hele oukou mai kela wahi aku.
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
5A o ka poe e hookipa ole ia oukou, a hele aku oukou mai kela kulanakauhale aku, e lulu aku i ka lepo mai ko oukou mau wawae aku, i mea hoike no lakou.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
6Hele aku no hoi lakou mawaena o na kauhale e hai aku ana i ka euanelio, a e hoola aku ana hoi, ma na wahi a pau.
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
7A lohe ae la o Herode ke alii okana i na mea a pau i hanaia e ia; kanalua iho la ia, no ka mea, olelo kekahi poe, ua hoala hou ia mai o Ioane, mai waena mai o ka poe make;
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
8A o kekahi, ua ikeia'ku o Elia; a o kekahi, ua ala hou mai kekahi o ka poe kaula kahiko.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
9A olelo iho la o Herode, Ua oki aku au i ke poo o Ioane, aka, owai la keia nona wau i lohe ai i keia mau mea? A makemake iho la ia e ike ia ia.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
10A hoi mai ka poe lunaolelo, hoike aku la lakou ia Iesu i na mea a pau a lakou i hana'i: lawe pu ae la oia ia lakou, hele malu aku la i ka waonahele no ke kulanakauhale i kapaia o Betesaida.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
11A ike na kanaka, hahai aku la lakou ia ia; halawai aloha oia me lakou, olelo mai la ia lakou no ke aupuni o ke Akua, a hoola iho la i ka poe e pono ai ke hoolaia.
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
12A kokoke i ke ahiahi, hele aku la ka umikumamalua, olelo aku la ia ia, E hookuu i ka ahakanaka e hele lakou i na kauhale, a me ka aina e kokoke mai ana, e moe ai, a e loaa'i hoi ka ai na lakou; no ka mea, maanei kakou ma kahi waonahele.
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
13I mai la oia ia lakou, E haawi aku oukou ia lakou e ai. I aku la lakou, Elima wale no popo berena a makou a me na ia elua, ke hele ole makou e kuai i ai na keia poe kanaka a pau.
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
14No ka mea, elima paha o lakou tausani kanaka. Olelo mai la oia i kana mau haumana, E hoonoho papa ia lakou ilalo, e pakanalima i na papa.
15И учинише тако, и посадише их све.
15A pela iho la lakou i hana'i, hoonoho iho la ia lakou a pau ilalo.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
16A lalau iho la oia ia mau popo berena elima, a me na ia elua, nana ae la iluna i ka lani, hoomaikai iho la ia mau mea, a wawahi iho la, haawi mai la hoi i na haumana e waiho aku imua o ka ahakanaka.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
17A ai iho la lakou a pau, a maona; a ua ohiia mai la na mamala i koe mai ia lakou a piha na hinai he umikumamalua.
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
18Eia hoi kekahi, ia ia e pule kaawale ana, o kana mau haumana pu me ia; ninau mai la oia ia lakou, i mai la, Owai la wau i ka kanaka olelo?
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
19Hai aku la lakou, i aku la, O Ioane Bapetite; a i ka kekahi, O Elia; a i ka kekahi, Ua ala hou mai kekahi o ka poe kaula kahiko.
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
20Alaila i mai la oia ia lakou, Owai la hoi au i ka oukou olelo? Hai aku la o Petero, i aku la, O ka Mesia a ke Akua.
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
21Ao io mai la no oia ia lakou me ka papa ikaika mai, aole loa e hai aku ia mea ia hai.
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
22I mai la ia, Aole e ole ka hoomainoino nui ia mai o ke Keiki a ke kanaka, a me ka hooleia mai e ka poe lunakahiko, a me ka poe kahuua nui, a me ka poe kakauolelo, a e pepehiia hoi ia, a i ke kolu o ka la e hoala hou ia'i.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
23Olelo mai oia i na mea a pau, Ina e makemake kekahi e hele mai mamuli o'u, e hoole iho oia ia ia iho, e hapai hoi i kona kea i kela la i keia la, a e hahai mai ia'u.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
24No ka mea, o ka mea e makemake e malama i kona ola nei, e lilo no kona ola: aka, o ka mea e lilo kona ola no'u, e malama oia i kona ola.
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
25No ka mea, heaha ka pomaikai o ke kanaka ke lilo mai ia ia keia ao a pau, a lilo aku oia iho, a e kiola ia'ku paha ia?
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
26No ka mea, o ka mea e hilahila mai ia'u, a i ka'u mau olelo, oia ka ke Keiki a ke kanaka e hilahila ai, i kona wa e hiki mai ai me kona nani, a me ko ka Makua, a me ko ka poe anela hemolele.
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
27Ke hoomaopopo io aku nei au ia oukou, eia ke ku nei kekahi poe, aole e loaa e ia lakou ka make, a ike lakou i ke aupuni o ke Akua.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
28Eia kekahi, a hala ae la na la ewalu paha mahope iho o ia mau olelo, lawe pu iho la oia ia Petero, a me Ioane, a me Iakobo, a pii aku la i ka mauna e pule.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
29Eia kekahi, i kana pule ana, pahaohao mai la kona maka, a keokeo olinolino mai la kona kapa.
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
30Aia hoi, kamailio mai la me ia na kanaka elua, o Mose laua o Elia;
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
31Na mea i ikeia'ku me ka nani, a olelo mai la laua no kona haalele ana i kona ola ma Ierusalema.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
32A o Petero, a me na mea me ia, ua pauhia i ka hiamoe. A ala ae la, ike aku la lakou i kona nani, a i kela mau kanaka elua e ku pu ana me ia.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
33Eia kekahi, i ko laua hele ana aku, mai ona aku la, olelo aku la o Petero ia Iesu, E ke Kumu, he mea maikai no kakou e noho maanei; e kukulu hoi makou i ekolu hale, nou kekahi, no Mose kekahi, a no Elia kekahi; aole ia i ike iho i kana mea i olelo ai.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
34A i kana olelo ana pela, hiki mai ke ao e hoomalumalu mai ana ia lakou; makau iho la lakou i ko lakou komo ana'e iloko o ua ao la.
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
35A he leo i pae mai noloko mai o ua ao la, i mai la, O ka'u Keiki punahele keia; e hoolohe oukou ia ia.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
36A i ka pae ana mai o ua leo la, ua ikeia'ku o Iesu, oia hookahi no. Huna iho la lakou, aole i hai aku ia hai, ia mau la, i kahi mea a lakou i ike ai.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
37Eia kekahi, ia la ae, i ka iho ana mai o lakou mai ka mauna mai, he nui ka ahakanaka i halawai me ia.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
38Aia hoi, kahea aku la kekahi o ua ahakanaka la, i aku la, E ke Kumu, ke noi aku nei au ia oe e nana mai oe i ka'u keiki; no ka mea, o ka'u keiki kamakahi no ia.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
39Aia hoi, ua loohia oia e kekahi uhane, auwe koke no ia; a ua hookaawiliia e ia, a huahua'e, aneane haalele ole ua uhane la ia ia, me ka hoonawali wali loa ia ia.
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
40A ua noi aku au i kau mau haumana, e mahiki aku ia ia; aole e hiki ia lakou.
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
41A olelo mai la Iesu, i mai la, E ka hanauna manaoio ole, a me ka lauwili, pehea ka loihi o ko'u noho ana me oukou, a me ko'u hoomanawanui ana'ku ia oukou? E lawe mai i kau keiki ia nei.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
42A i kona hele ana mai, hoohina iho la ka daimonio ia ia me ke kupaka. Papa aku la o Iesu i ka uhane hankae, a hoola iho la i ke keiki, a hoihoi mai la ia ia i kona makuakane.
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
43Pihoihoi wale iho la lakou a pau i ka mana o ke Akua. A i ka mahalo ana o lakou i kela mea i keia mea a Iesu i hana'i, i mai la ia i kana mau haumana,
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
44E hookomo oukou i keia mau olelo iloko o ko oukou mau pepeiao; oia, e haawiia'ku ana ke Keiki a ke kanaka iloko o na lima o kanaka.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
45Aka, aole lakou i hoomaopopo i keia olelo; ua huna iho ia ia lakou, i ole lakou e ike; a hopohopo aku la lakou ke ninau aku ia ia no ia olelo.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
46Alaila kupu mai la ka hoopaapaa ana iwaena o lakou i ko lakou mea e oi aku ana.
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
47Ike iho la o Iesu i ke kukakuka ana o ko lakou mau naau, lawe iho la ia i kekahi keiki, hooku iho la ia ia me ia iho;
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
48A olelo mai la ia lakou, O ka mea e malama i keia keiki no ko'u inoa, oia ke malama mai ia'u; a o ka mea e malama mai ia'u, oia ke malama i ka mea nana au i hoouna mai: no ka mea, o ka mea uuku loa iwaena o oukou a pau loa, oia ke oi aku ana.
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
49Olelo aku la o Ioane, i aku la, E ke Kumu, ua ike makou i kekahi e mahiki ana i na daimonio ma kou inoa; a papa aku la makou ia ia, no ka mea, aole ia i hahai pu me makou.
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
50A olelo mai la o Iesu ia ia, Mai papa aku; no ka mea, o ka mea ku e ole mai ia kakou, no kakou no ia.
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
51Eia kekahi, i ka hiki ana o na la e laweia'ku ai ia, kau pono kona maka e hele no ia i Ierusalema;
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
52A hoouna aku la oia i na luna mamua ona: a hele aku la ua mau mea la, a komo aku la i kekahi kulanakauhale o ko Samaria e hoomakaukau nona.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
53Aole hoi lakou i hookipa ia ia no ke kau pono ana o kona maka e hele i Ierusalema.
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
54A ike iho la na haumana ana, o Iakobo, a me Ioane, i aku la laua, E ka Haku, e pono anei ia oe ke kahea aku maua i ahi e iho mai, mai ka lani mai, i pau ai lakou, e like me ka Elia hana ana?
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
55A haliu ae la ia, papa mai la ia laua, i mai la, Aole olua i ike i ke ano o ko olua naau;
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
56No ka mea, aole i hele mai ke Keiki a ke kanaka, e pepehi i na kanaka, aka, e hoola no. A hele aku la lakou i kekahi kauhalo aku.
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
57Eia kekahi, i ko lakou hele ana ma ke alanui, olelo aku la kekahi kanaka ia ia, E ka Haku, e hahai aku wau ia oe i na wahi au e hele ai.
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
58I mai la o Iesu ia ia, He mau lua ko na alopeke, he mau punana ko na manu o ke lewa; aka, o ke Keiki a ke kanaka, aole ona wahi e hoomoe ai i kona poo.
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
59A i mai la oia i kekahi, E hahai mai oe ia'u. Aka, i aku la ia, E ka Haku, e ae mai oe ia'u e hoi au e kanu mua i ko'u makuakane.
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
60I mai la o Iesu ia ia, Na ka poe make e kanu i ko lakou poe make; aka, e hele oe e hai aku i ke aupuni o ke Akua.
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
61Olelo aku la hoi kekahi ia ia, E hahai no au ia oe, e ka Haku; aka, e ae mua oe ia'u e uwe aku i ka poe ma ko'u hale.
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
62I mai la o Iesu ia ia, O ko kanaka i lalau kona lima i ka oopalau, a nana aku i hope, aole ia e pono no ke aupuni o ke Akua.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.