Лука 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
1Anih loe a hnukbang hatlai hnettonawk nawnto kawk moe, taqawk haek thaihaih hoi nganna kaminawk ngantuisak thaihaih to paek.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
2Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae tamthanglok kahoih to taphong moe, nganna kaminawk ngantuisak hanah nihcae to patoeh.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
3Nihcae khaeah, Kholong na caeh o naah tidoeh sin o hmah, cunghet, pasah, takaw, tangka hoi kalen laihaw hnetto sin o hmah.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
4To avang hoi tacawt ai karoek to, na kun o ih im ah om o poe ah.
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
5Nangcae toemsak ai kami loe, to avang thung hoiah na tacawt o naah, nihcae acoe paekhaih panoeksak hanah, na khok pong ih maiphu to takhoek oh, tiah a naa.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
6Nihcae loe amsak o moe, avang maeto pacoeng maeto ah caeh o, tamthanglok hoih to taphong o moe, ahmuen kruekah ngantui o sak.
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
7Anih mah sak ih hmuennawk boih prae ahap ukkung Herod mah thaih: thoemto kaminawk mah Johan angthawk let boeh, tiah thuih o pongah, anih loe poek anghmang sut.
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
8Thoemto kaminawk mah loe Elijah angphong boeh, tiah thuih o; kalah kaminawk mah loe canghnii ih tahmaanawk thung ih tahmaa maeto angthawk let boeh, tiah thuih o.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
9Herod mah Johan ih lu to ka takroek pat boeh: toe vaihi ka thaih ih tamthang loe mi bae maw? tiah thuih. To pongah to kami to hnuk hanah a koeh.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
10Patoeh ih kaminawk amlaem o let naah loe, a sak o ih hmuennawk boih anih khaeah thuih pae o. Anih mah nihcae to kawk moe, Bethsaida, tiah kawk ih avang hoi kanghnai kamding rue praezaek ah a caeh haih duem.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
11Toe kaminawk mah panoek o naah, anih hnuk ah patom o: anih mah to kaminawk to kawnh moe, Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae tamthanglok to a thuih pae, ngantui han angaih kaminawk doeh ngantuisak.
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
12Niduem naah loe hatlai hnettonawk anih khaeah angzoh o moe, anih khaeah, Kaminawk hae caehsak lai ah, vangpui hoi a taeng kaom ahmuennawk ah a caeh o moe, caaknaek hoi ohhaih ahmuennawk pakrong o han oh boeh: aicae loe praezaek ah ni a oh o, tiah a naa o.
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
13Anih mah nihcae khaeah, Kaminawk han caaknaek paek o khae, tiah a naa. A hnukbang kaminawk mah, tidoeh ka tawn o ai boeh, ka caeh o moe, hae kaminawk boih hanah caaknaek qan han oh, takaw kae pangato hoi tanga hnetto khue ni ka tawnh o, tiah a naa o.
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
14Nihcae loe kami sang pangato phak duih. Anih mah a hnukbang kaminawk khaeah, abu maeto naah kami quipangato anghnutsak hanah a thuih pae.
15И учинише тако, и посадише их све.
15A thuih ih lok baktih toengah a sak o, kaminawk to anghnut o sak boih.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
16Anih mah takaw kae pangato hoi tanga hnetto lak moe, van bangah doeng tahang, tahamhoihhaih paek pacoengah, a aeh, pop parai kaminawk hmaa ah patoem pae hanah hnukbang kaminawk khaeah a paek.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
17Nihcae loe caak o moe, zok amhah o boih: caaknoi to phrom o naah benthang hatlai hnetto koi.
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
18Nito naah anih loe angmah bueng lawkthuih, a hnukbang kaminawk loe anih hoi nawnto oh o: anih mah nihcae khaeah, Kaminawk mah kai hae kawbangmaw thuih o? tiah a dueng.
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
19Nihcae mah, thoemto kaminawk mah nang loe tuinuem paekkung Johan, tiah thuih o; thoemto kaminawk mah loe Elijah, tiah thuih o moe, kalah kaminawk bae mah loe canghnii ih tahmaanawk thungah kaom tahmaa maeto angthawk let boeh, tiah thuih o, tiah a naa o.
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
20Nangcae mah loe kai hae kawbangah maw na poek o? tiah a dueng. Piter mah, Nang loe Sithaw ih Kri, tiah a naa.
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
21Anih mah nihcae khaeah, To kawng to mi khaeah doeh thui o hmah, tiah a naa.
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
22Kami Capa loe paroeai patangkhang tih, kacoehtanawk, kalen koek qaima hoi ca tarik kaminawk mah pahnawt o tih, hum o ueloe, ni thumto naah angthawk let tih.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
23Anih mah nihcae khae boih ah, Mi kawbaktih doeh ka hnukah bang koeh kami loe, angmah hoi angmah to amhnawt nasoe, nithokkruek angmah ih thinglam to apu nasoe loe, ka hnukah bang nasoe.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
24Mi kawbaktih doeh a hinghaih pahlong koeh kami loe, a hinghaih to pathlong tih, toe mi kawbaktih doeh kai pongah a hinghaih pathlong kami loe, a hinghaih to pahlong tih.
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
25Kami maeto mah long pum tawn langlacadoeh, a hinghaih pathlong ving maw, to tih ai boeh loe va ving nahaeloe, atho timaw om tih?
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
26Mi kawbaktih doeh kai hoi ka loknawk azat haih kami loe, Kami Capa mah a lensawkhaih, ampa lensawkhaih hoiah van kaminawk hoi nawnto angzoh naah anih to azat haih toeng tih.
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
27Toe loktang kang thuih o, haeah angdoe thoemto kaminawk thungah, Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae hnu ai karoek to duekhaih pataeng han ai kami to oh, tiah a naa.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
28Hae loknawk thuih pacoeng ni tazetto naah loe, anih mah, Piter, Johan hoi Jakob to kawk moe, lawkthuih hanah mae nuiah caeh haih.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
29Anih lawkthuih naah, anih ih krang to amkhraih pae, anih ih kahni loe kanglung ni aengh baktiah ampha.
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
30Khenah, kami hnetto, Mosi hoi Elijah loe anih hoiah lok apaeh hoi:
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
31nihnik loe lensawkhaih hoiah amtueng hoi moe, anih duekhaih rang hoiah Jerusalem ah akoep han ih hmuen kawng to a thuih o.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
32Toe Piter hoi a taengah kaom kaminawk loe iih mah muek caeng: angthawk o naah loe, anih lensawkhaih, anih hoi nawnto angdoe kami hnik to nihcae mah hnuk o.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
33Nihnik mah Anih caeh hoi taak pacoengah, Piter mah Jesu khaeah, Angraeng, aicae loe hae ahmuen ah oh han hoih: a thuih ih lokhlong to panoek ai ah, buk thumto sah si; nang hanah maeto, Mosi hanah maeto, Elijah hanah maeto, tiah a naa.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
34Piter mah lokthuih li naah, tamai mah nihcae to khuk khoep: nihnik tamai thungah akun hoi boeh, tiah nihcae mah hnuk o naah, a zit o.
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
35Tamai thung hoiah, Hae loe ka palung duek ih ka Capa ni: a lok to tahngai pae oh, tiah lok to angzoh.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
36Lok dip pacoengah loe, angmah bueng kaom Jesu to a hnuk o. To ah kaom hmuen to nihcae mah palung thungah pakuem o, a hnuk o ih hmuennawk to mi khaeah doeh thui o ai.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
37Khawnbang to phak moe, nihcae mae nui hoi anghum o tathuk naah loe, paroeai kaminawk mah anih to hnuk o.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
38Khenah, kami maeto mah kaminawk salak hoiah, Patukkung, maeto khue ka tawnh ih ka capa to na khen pae rae ah, tiah tahmenhaih hnik.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
39Khenah, anih loe taqawk sae mah naeh moe, poek ai pui hoiah a hangh; pakha thung hoiah tamtui tacawt, anih han nganbawh kana a paek, anih takoh thung hoiah tacawt han rai parai.
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
40Na hnukbang kaminawk khaeah, Taqawk haek pae han tahmenhaih ka hnik boeh, toe nihcae mah haek o thai ai, tiah a naa.
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
41Jesu mah, Aw tanghaih tawn ai, poek caak ai kaminawk, nasetto maw palungsawkhaih hoiah kang oh o thuih han vop? Na capa to haeah na hoi ah, tiah a naa.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
42Anih khaeah nawkta caeh o haih naah mataeng doeh, taqawk mah anih to long ah amtimsak moe, asawt sak. Jesu mah taqawk sae to zoeh moe, nawkta to ngantuisak pacoengah, ampa khaeah paek let.
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
43Sithaw thacakhaih nuiah nihcae dawnrai o boih. Jesu mah sak ih hmuen pongah kaminawk boih dawnrai o, to naah anih mah a hnukbang kaminawk khaeah,
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
44kang thuih o ih loknawk hae tahngai oh: kami Capa loe minawk ban ah paek o tih boeh, tiah a naa.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
45Toe hae tiah a thuih ih lok to nihcae mah panoek pae o thai ai, nihcae han tamqulok ah oh pongah, panoek pae o thai ai: anih khaeah dueng han ih doeh zit o koek.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
46Nihcae thungah mi maw kalen koek ah om tih, tiah a hnukbang kaminawk salakah lok angaekhaih to oh.
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
47Jesu mah nihcae poekhaih to panoek pae pongah, nawkta to a lak moe, a taengah anghnutsak,
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
48nihcae khaeah, Mi kawbaktih doeh hae nawkta hae ka hmin hoiah talawk kami loe, kai talawk kami ah ni oh: mi kawbaktih doeh kai talawk kami loe, kai patoehkung talawk kami ah oh: nangcae boih thung ih kathoeng koek to kalen koek ah om tih, tiah a naa.
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
49Johan mah, Angraeng, nang ih ahmin hoiah taqawk sae haek kami maeto ka hnuk o, anih loe aicae hnukbang kami na ai pongah, ka pakaa pae o, tiah a naa.
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
50Jesu mah anih khaeah, Anih to pakaa hmah: aicae ih misa ah kaom ai kami loe aicae ih kami ah ni oh, tiah a naa.
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
51Van bangah lak tahanghaih atue phak naah loe, Jerusalem ah caeh han poekhaih to a tawnh,
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
52tamthang sin kaminawk to a hmaa ah patoeh: anih han hmuen sakpae o coek hanah, nihcae loe Samaria avang maeto thungah akun o.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
53Jerusalem ah a caeh poe han oh pongah, to ah kaom kaminawk mah anih to talawk o ai.
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
54A hnukbang Jakob hoi Johan mah to tiah kaom hmuen to hnuk hoi naah, nihnik mah, Angraeng, Elijah mah sak ih baktih toengah, nihcae to amrosak hanah, van hoiah hmai to kawk si maw? tiah a naa hoi.
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
55Toe anih mah nihnik to angqoi thuih moe, nihnik to zoeh, Kawbaktih poekhaih maw na tawnh hoi, tito na panoek hoi ai.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
56Kami Capa loe kaminawk ih hinghaih tahmat hanah angzo ai, nihcae hinghaih pahlong han ih ni angzoh, tiah a naa. To pacoengah kalah avang bangah a caeh o.
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
57Loklam ah a caeh o naah, kami maeto mah anih khaeah, Angraeng, na caehhaih ahmuen kruekah kang bang han, tiah a naa.
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
58Jesu mah anih khaeah, Tasuinawk loe akhaw tawn o, van ih tavaanawk doeh tabu tawnh o; toe kami Capa loe lu koenghaih ahmuen mataeng doeh tawn ai, tiah a naa.
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
59To pacoengah Anih mah kalah kami khaeah, Ka hnukah bangah, tiah a naa. Toe to kami mah, Angraeng, kam pa to aphum hmaloe rae ue, tiah a naa.
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
60Jesu mah anih khaeah, Kadueh kami mah angmacae ih kadueh qok to aphum o nasoe: toe nang loe caeh ah loe, Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae kawng to thui ah, tiah a naa.
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
61Kalah kami mah doeh, Angraeng, na hnukah ka bang han; toe kaimah im ah caeh moe, imthung takohnawk khaeah ka thaisak hmaloe han vop, tiah a naa.
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
62Jesu mah anih khaeah, Mi kawbaktih doeh laikok atok hanah amtong pacoengah, hnuk bangah angqoi kami loe, Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae hoiah ating ai, tiah a naa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.