Лука 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
1Then Jesus called the Twelve together and gave them power and authority over all demons, and power to cure diseases.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
2And He sent them out to proclaim the kingdom of God and to heal the sick.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
3“Take nothing for the journey,” He told them, “no staff, no bag, no bread, no money, no second tunic.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
4Whatever house you enter, stay there until you leave that area.
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
5If anyone does not welcome you, shake the dust off your feet when you leave that town, as a testimony against them.”
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
6So they set out and went from village to village, preaching the gospel and healing people everywhere.
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
7When Herod the tetrarch heard about all that was happening, he was perplexed. For some were saying that John had risen from the dead,
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
8others that Elijah had appeared, and still others that a prophet of old had arisen.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
9“I beheaded John,” Herod said, “but who is this man I hear such things about?” And he kept trying to see Jesus.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
10Then the apostles returned and reported to Jesus all that they had done. Taking them away privately, He withdrew to a town called Bethsaida.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
11But the crowds found out and followed Him. He welcomed them and spoke to them about the kingdom of God, and He healed those who needed healing.
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
12As the day neared its end, the Twelve came to Jesus and said, “Dismiss the crowd so they can go to the surrounding villages and countryside for lodging and provisions. For we are in a desolate place here.”
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
13But Jesus told them, “You give them something to eat.” “We have only five loaves of bread and two fish,” they answered, “unless we go and buy food for all these people.”
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
14(There were about five thousand men.) He told His disciples, “Have them sit down in groups of about fifty each.”
15И учинише тако, и посадише их све.
15They did so, and everyone was seated.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
16Taking the five loaves and the two fish and looking up to heaven, Jesus spoke a blessing and broke them. Then He gave them to the disciples to set before the people.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
17They all ate and were satisfied, and the disciples picked up twelve basketfuls of broken pieces that were left over.
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
18One day as Jesus was praying in private and the disciples were with Him, He questioned them: “Who do the crowds say I am?”
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
19They replied, “Some say John the Baptist; others say Elijah; and still others, that a prophet of old has arisen.”
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
20“But what about you?” Jesus asked. “Who do you say I am?” Peter answered, “The Christ of God.”
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
21Jesus strictly warned them not to tell this to anyone.
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
22“The Son of Man must suffer many things,” He said. “He must be rejected by the elders, chief priests, and scribes, and He must be killed and on the third day be raised to life.”
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
23Then Jesus said to all of them, “If anyone wants to come after Me, he must deny himself and take up his cross daily and follow Me.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
24For whoever wants to save his life will lose it, but whoever loses his life for My sake will save it.
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
25What does it profit a man to gain the whole world, yet lose or forfeit his very self?
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
26If anyone is ashamed of Me and My words, the Son of Man will be ashamed of him when He comes in His glory and in the glory of the Father and of the holy angels.
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
27But I tell you truthfully, some who are standing here will not taste death before they see the kingdom of God.”
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
28About eight days after Jesus had said these things, He took with Him Peter, John, and James, and went up on a mountain to pray.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
29And as He was praying, the appearance of His face changed, and His clothes became radiantly white.
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
30Suddenly two men, Moses and Elijah, began talking with Jesus.
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
31They appeared in glory and spoke about His departure, which He was about to accomplish at Jerusalem.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
32Meanwhile Peter and his companions were overcome by sleep, but when they awoke, they saw Jesus’ glory and the two men standing with Him.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
33As Moses and Elijah were leaving, Peter said to Jesus, “Master, it is good for us to be here. Let us put up three shelters —one for You, one for Moses, and one for Elijah.” (He did not know what he was saying.)
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
34While Peter was speaking, a cloud appeared and enveloped them, and they were afraid as they entered the cloud.
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
35And a voice came from the cloud, saying, “This is My Son, whom I have chosen. Listen to Him!”
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
36After the voice had spoken, only Jesus was present with them. The disciples kept this to themselves, and in those days they did not tell anyone what they had seen.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
37The next day, when they came down from the mountain, Jesus was met by a large crowd.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
38Suddenly a man in the crowd cried out, “Teacher, I beg You to look at my son, for he is my only child.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
39A spirit keeps seizing him, and he screams abruptly. It throws him into convulsions so that he foams at the mouth. It keeps mauling him and rarely departs from him.
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
40I begged Your disciples to drive it out, but they were unable.”
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
41“O unbelieving and perverse generation!” Jesus replied. “How long must I remain with you and put up with you? Bring your son here.”
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
42Even while the boy was approaching, the demon slammed him to the ground in a convulsion. But Jesus rebuked the unclean spirit, healed the boy, and gave him back to his father.
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
43And they were all astonished at the greatness of God. While everyone was marveling at all that Jesus was doing, He said to His disciples,
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
44“Let these words sink into your ears: The Son of Man is about to be delivered into the hands of men.”
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
45But they did not understand this statement. It was veiled from them so that they could not comprehend it, and they were afraid to ask Him about it.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
46Then an argument started among the disciples as to which of them would be the greatest.
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
47But Jesus, knowing the thoughts of their hearts, had a little child stand beside Him.
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
48And He said to them, “Whoever welcomes this little child in My name welcomes Me, and whoever welcomes Me welcomes the One who sent Me. For whoever is the least among all of you, he is the greatest.”
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
49“Master,” said John, “we saw someone driving out demons in Your name, and we tried to stop him, because he does not accompany us.”
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
50“Do not stop him,” Jesus replied, “for whoever is not against you is for you.”
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
51As the day of His ascension approached, Jesus resolutely set out for Jerusalem.
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
52He sent messengers on ahead, who went into a village of the Samaritans to make arrangements for Him.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
53But the people there refused to welcome Him, because He was heading for Jerusalem.
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
54When the disciples James and John saw this, they asked, “Lord, do You want us to call down fire from heaven to consume them?”
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
55But Jesus turned and rebuked them.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
56And He and His disciples went on to another village.
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
57As they were walking along the road, someone said to Jesus, “I will follow You wherever You go.”
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
58Jesus replied, “Foxes have dens and birds of the air have nests, but the Son of Man has no place to lay His head.”
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
59Then He said to another man, “Follow Me.” The man replied, “Lord, first let me go and bury my father.”
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
60But Jesus told him, “Let the dead bury their own dead. You, however, go and proclaim the kingdom of God.”
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
61Still another said, “I will follow You, Lord; but first let me bid farewell to my family.”
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
62Then Jesus declared, “No one who puts his hand to the plow and then looks back is fit for the kingdom of God.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.