Лука 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
1On one occasion, while Jesus was standing by the Lake of Gennesaret with the crowd pressing in on Him to hear the word of God,
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
2He saw two boats at the edge of the lake. The fishermen had left them and were washing their nets.
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
3Jesus got into the boat belonging to Simon and asked him to put out a little from shore. And sitting down, He taught the people from the boat.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
4When Jesus had finished speaking, He said to Simon, “Put out into deep water and let down your nets for a catch.”
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
5“Master,” Simon replied, “we have worked hard all night without catching anything. But because You say so, I will let down the nets.”
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
6When they had done so, they caught such a large number of fish that their nets began to tear.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
7So they signaled to their partners in the other boat to come and help them, and they came and filled both boats so full that they began to sink.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
8When Simon Peter saw this, he fell at Jesus’ knees. “Go away from me, Lord,” he said, “for I am a sinful man.”
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
9For he and his companions were astonished at the catch of fish they had taken,
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
10and so were his partners James and John, the sons of Zebedee. “Do not be afraid,” Jesus said to Simon. “From now on you will catch men.”
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
11And when they had brought their boats ashore, they left everything and followed Him.
12И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
12While Jesus was in one of the towns, a man came along who was covered with leprosy. When he saw Jesus, he fell facedown and begged Him, “Lord, if You are willing, You can make me clean.”
13И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
13Jesus reached out His hand and touched the man. “I am willing,” He said. “Be clean!” And immediately the leprosy left him.
14И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
14“Do not tell anyone,” Jesus instructed him. “But go, show yourself to the priest and present the offering Moses prescribed for your cleansing, as a testimony to them.”
15Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
15But the news about Jesus spread all the more, and great crowds came to hear Him and to be healed of their sicknesses.
16А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
16Yet He frequently withdrew to the wilderness to pray.
17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
17One day Jesus was teaching, and the Pharisees and teachers of the law were sitting there. People had come from Jerusalem and from every village of Galilee and Judea, and the power of the Lord was present for Him to heal the sick.
18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
18Just then some men came carrying a paralyzed man on a mat. They tried to bring him inside to set him before Jesus,
19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
19but they could not find a way through the crowd. So they went up on the roof and lowered him on his mat through the tiles into the middle of the crowd, right in front of Jesus.
20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
20When Jesus saw their faith, He said, “Friend, your sins are forgiven.”
21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
21But the scribes and Pharisees began thinking to themselves, “Who is this man who speaks blasphemy? Who can forgive sins but God alone?”
22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
22Knowing what they were thinking, Jesus replied, “Why are you thinking these things in your hearts?
23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
23Which is easier: to say, ‘Your sins are forgiven,’ or to say, ‘Get up and walk?’
24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
24But so that you may know that the Son of Man has authority on the earth to forgive sins...” He said to the paralytic, “I tell you, get up, pick up your mat, and go home.”
25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
25And immediately the man stood up before them, took what he had been lying on, and went home glorifying God.
26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
26Everyone was taken with amazement and glorified God. They were filled with awe and said, “We have seen remarkable things today.”
27И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
27After this, Jesus went out and saw a tax collector named Levi sitting at the tax booth. “Follow Me,” He told him,
28И оставивши све, устаде и пође за Њим.
28and Levi got up, left everything, and followed Him.
29И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
29Then Levi hosted a great banquet for Jesus at his house. A large crowd of tax collectors was there, along with others who were eating with them.
30И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
30But the Pharisees and their scribes complained to Jesus’ disciples, “Why do you eat and drink with tax collectors and sinners?”
31И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
31Jesus answered, “It is not the healthy who need a doctor, but the sick.
32Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
32I have not come to call the righteous, but sinners, to repentance.”
33А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
33Then they said to Him, “John’s disciples and those of the Pharisees frequently fast and pray, but Yours keep on eating and drinking.”
34А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
34Jesus replied, “Can you make the guests of the bridegroom fast while He is with them?
35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
35But the time will come when the bridegroom will be taken from them; then they will fast.”
36Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
36He also told them a parable: “No one tears a piece of cloth from a new garment and sews it on an old one. If he does, he will tear the new garment as well, and the patch from the new will not match the old.
37И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
37And no one pours new wine into old wineskins. If he does, the new wine will burst the skins, the wine will spill, and the wineskins will be ruined.
38него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
38Instead, new wine is poured into new wineskins.
39И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
39And no one after drinking old wine wants new, for he says, ‘The old is better.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.