Лука 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1Jésus leur adressa une parabole, pour montrer qu’il faut toujours prier, et ne point se relâcher.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2Il dit: Il y avait dans une ville un juge qui ne craignait point Dieu et qui n’avait d’égard pour personne.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3Il y avait aussi dans cette ville une veuve qui venait lui dire: Fais-moi justice de ma partie adverse.
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4Pendant longtemps il refusa. Mais ensuite il dit en lui-même: Quoique je ne craigne point Dieu et que je n’aie d’égard pour personne,
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5néanmoins, parce que cette veuve m’importune, je lui ferai justice, afin qu’elle ne vienne pas sans cesse me rompre la tête.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6Le Seigneur ajouta: Entendez ce que dit le juge inique.
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7Et Dieu ne fera-t-il pas justice à ses élus, qui crient à lui jour et nuit, et tardera-t-il à leur égard?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8Je vous le dis, il leur fera promptement justice. Mais, quand le Fils de l’homme viendra, trouvera-t-il la foi sur la terre?
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9Il dit encore cette parabole, en vue de certaines personnes se persuadant qu’elles étaient justes, et ne faisant aucun cas des autres:
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10Deux hommes montèrent au temple pour prier; l’un était pharisien, et l’autre publicain.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11Le pharisien, debout, priait ainsi en lui-même: O Dieu, je te rends grâces de ce que je ne suis pas comme le reste des hommes, qui sont ravisseurs, injustes, adultères, ou même comme ce publicain;
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12je jeûne deux fois la semaine, je donne la dîme de tous mes revenus.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13Le publicain, se tenant à distance, n’osait même pas lever les yeux au ciel; mais il se frappait la poitrine, en disant: O Dieu, sois apaisé envers moi, qui suis un pécheur.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14Je vous le dis, celui-ci descendit dans sa maison justifié, plutôt que l’autre. Car quiconque s’élève sera abaissé, et celui qui s’abaisse sera élevé.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15On lui amena aussi les petits enfants, afin qu’il les touchât. Mais les disciples, voyant cela, reprenaient ceux qui les amenaient.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16Et Jésus les appela, et dit: Laissez venir à moi les petits enfants, et ne les en empêchez pas; car le royaume de Dieu est pour ceux qui leur ressemblent.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17Je vous le dis en vérité, quiconque ne recevra pas le royaume de Dieu comme un petit enfant n’y entrera point.
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18Un chef interrogea Jésus, et dit: Bon maître, que dois-je faire pour hériter la vie éternelle?
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Jésus lui répondit: Pourquoi m’appelles-tu bon? Il n’y a de bon que Dieu seul.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20Tu connais les commandements: Tu ne commettras point d’adultère; tu ne tueras point; tu ne déroberas point; tu ne diras point de faux témoignage; honore ton père et ta mère.
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21J’ai, dit-il, observé toutes ces choses dès ma jeunesse.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22Jésus, ayant entendu cela, lui dit: Il te manque encore une chose: vends tout ce que tu as, distribue-le aux pauvres, et tu auras un trésor dans les cieux. Puis, viens, et suis-moi.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23Lorsqu’il entendit ces paroles, il devint tout triste; car il était très riche.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24Jésus, voyant qu’il était devenu tout triste, dit: Qu’il est difficile à ceux qui ont des richesses d’entrer dans le royaume de Dieu!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25Car il est plus facile à un chameau de passer par le trou d’une aiguille qu’à un riche d’entrer dans le royaume de Dieu.
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26Ceux qui l’écoutaient dirent: Et qui peut être sauvé?
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27Jésus répondit: Ce qui est impossible aux hommes est possible à Dieu.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28Pierre dit alors: Voici, nous avons tout quitté, et nous t’avons suivi.
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29Et Jésus leur dit: Je vous le dis en vérité, il n’est personne qui, ayant quitté, à cause du royaume de Dieu, sa maison, ou sa femme, ou ses frères, ou ses parents, ou ses enfants,
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30ne reçoive beaucoup plus dans ce siècle-ci, et, dans le siècle à venir, la vie éternelle.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31Jésus prit les douze auprès de lui, et leur dit: Voici, nous montons à Jérusalem, et tout ce qui a été écrit par les prophètes au sujet du Fils de l’homme s’accomplira.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32Car il sera livré aux païens; on se moquera de lui, on l’outragera, on crachera sur lui,
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33et, après l’avoir battu de verges, on le fera mourir; et le troisième jour il ressuscitera.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34Mais ils ne comprirent rien à cela; c’était pour eux un langage caché, des paroles dont ils ne saisissaient pas le sens.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35Comme Jésus approchait de Jéricho, un aveugle était assis au bord du chemin, et mendiait.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36Entendant la foule passer, il demanda ce que c’était.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37On lui dit: C’est Jésus de Nazareth qui passe.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38Et il cria: Jésus, Fils de David, aie pitié de moi!
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39Ceux qui marchaient devant le reprenaient, pour le faire taire; mais il criait beaucoup plus fort: Fils de David, aie pitié de moi!
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40Jésus, s’étant arrêté, ordonna qu’on le lui amène; et, quand il se fut approché,
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41il lui demanda: Que veux-tu que je te fasse? Il répondit: Seigneur, que je recouvre la vue.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42Et Jésus lui dit: Recouvre la vue; ta foi t’a sauvé.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43A l’instant il recouvra la vue, et suivit Jésus, en glorifiant Dieu. Tout le peuple, voyant cela, loua Dieu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.