Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1LEVANTÁNDOSE entonces toda la multitud de ellos, lleváronle á Pilato.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2Y comenzaron á acusarle, diciendo: A éste hemos hallado que pervierte la nación, y que veda dar tributo á César, diciendo que él es el Cristo, el rey.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Entonces Pilato le preguntó, diciendo: ¿Eres tú el Rey de los Judíos? Y respondiéndole él, dijo: Tú lo dices.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Y Pilato dijo á los príncipes de los sacerdotes, y á las gentes: Ninguna culpa hallo en este hombre.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5Mas ellos porfiaban, diciendo: Alborota al pueblo, enseñando por toda Judea, comenzando desde Galilea hasta aquí.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Entonces Pilato, oyendo de Galilea, preguntó si el hombre era Galileo.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7Y como entendió que era de la jurisdicción de Herodes, le remitió á Herodes, el cual también estaba en Jerusalem en aquellos días.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Y Herodes, viendo á Jesús, holgóse mucho, porque hacía mucho que deseaba verle; porque había oído de él muchas cosas, y tenía esperanza que le vería hacer alguna señal.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9Y le preguntaba con muchas palabras; mas él nada le respondió:
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Y estaban los príncipes de los sacerdotes y los escribas acusándole con gran porfía.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Mas Herodes con su corte le menospreció, y escarneció, vistiéndole de una ropa rica; y volvióle á enviar á Pilato.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12Y fueron hechos amigos entre sí Pilato y Herodes en el mismo día; porque antes eran enemigos entre sí.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Entonces Pilato, convocando los príncipes de los sacerdotes, y los magistrados, y el pueblo,
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14Les dijo: Me habéis presentado á éste por hombre que desvía al pueblo: y he aquí, preguntando yo delante de vosotros, no he hallado culpa alguna en este hombre de aquéllas de que le acusáis.
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15Y ni aun Herodes; porque os remití á él, y he aquí, ninguna cosa digna de muerte ha hecho.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16Le soltaré, pues, castigado.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17Y tenía necesidad de soltarles uno en cada fiesta.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18Mas toda la multitud dió voces á una, diciendo: Quita á éste, y suéltanos á Barrabás:
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19(El cual había sido echado en la cárcel por una sedición hecha en la ciudad, y una muerte.)
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Y hablóles otra vez Pilato, queriendo soltar á Jesús.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Pero ellos volvieron á dar voces, diciendo: Crucifícale, crucifícale.
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Y él les dijo la tercera vez: ¿Pues qué mal ha hecho éste? Ninguna culpa de muerte he hallado en él: le castigaré, pues, y le soltaré.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Mas ellos instaban á grandes voces, pidiendo que fuese crucificado. Y las voces de ellos y de los príncipes de los sacerdotes crecían.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24Entonces Pilato juzgó que se hiciese lo que ellos pedían;
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25Y les soltó á aquél que había sido echado en la cárcel por sedición y una muerte, al cual habían pedido; y entregó á Jesús á la voluntad de ellos.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26Y llevándole, tomaron á un Simón Cireneo, que venía del campo, y le pusieron encima la cruz para que la llevase tras Jesús.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27Y le seguía una grande multitud de pueblo, y de mujeres, las cuales le lloraban y lamentaban.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Mas Jesús, vuelto á ellas, les dice: Hijas de Jerusalem, no me lloréis á mí, mas llorad por vosotras mismas, y por vuestros hijos.
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29Porque he aquí vendrán días en que dirán: Bienaventuradas las estériles, y los vientres que no engendraron, y los pechos que no criaron.
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30Entonces comenzarán á decir á los montes: Caed sobre nosotros: y á los collados: Cubridnos.
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Porque si en el árbol verde hacen estas cosas, ¿en el seco, qué se hará?
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32Y llevaban también con él otros dos, malhechores, á ser muertos.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33Y como vinieron al lugar que se llama de la Calavera, le crucificaron allí, y á los malhechores, uno á la derecha, y otro á la izquierda.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Y Jesús decía: Padre, perdónalos, porque no saben lo que hacen. Y partiendo sus vestidos, echaron suertes.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35Y el pueblo estaba mirando; y se burlaban de él los príncipes con ellos, diciendo: A otros hizo salvos: sálvese á sí, si éste es el Mesías, el escogido de Dios.
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Escarnecían de él también los soldados, llegándose y presentándole vinagre,
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37Y diciendo: Si tú eres el Rey de los Judíos, sálvate á ti mismo.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38Y había también sobre él un título escrito con letras griegas, y latinas, y hebraicas: ESTE ES EL REY DE LOS JUDIOS.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39Y uno de los malhechores que estaban colgados, le injuriaba, diciendo: Si tú eres el Cristo, sálvate á ti mismo y á nosotros.
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Y respondiendo el otro, reprendióle, diciendo: ¿Ni aun tú temes á Dios, estando en la misma condenación?
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41Y nosotros, á la verdad, justamente padecemos ; porque recibimos lo que merecieron nuestros hechos: mas éste ningún mal hizo.
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42Y dijo á Jesús: Acuérdate de mí cuando vinieres á tu reino.
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43Entonces Jesús le dijo: De cierto te digo, que hoy estarás conmigo en el paraíso.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Y cuando era como la hora de sexta, fueron hechas tinieblas sobre toda la tierra hasta la hora de nona.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45Y el sol se obscureció: y el velo del templo se rompió por medio.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Entonces Jesús, clamando á gran voz, dijo: Padre, en tus manos encomiendo mi espíritu. Y habiendo dicho esto, espiró.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Y como el centurión vió lo que había acontecido, dió gloria á Dios, diciendo: Verdaderamente este hombre era justo.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48Y toda la multitud de los que estaban presentes á este espectáculo, viendo lo que había acontecido, se volvían hiriendo sus pechos.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Mas todos sus conocidos, y las mujeres que le habían seguido desde Galilea, estaban lejos mirando estas cosas.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Y he aquí un varón llamado José, el cual era senador, varón bueno y justo,
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51(El cual no había consentido en el consejo ni en los hechos de ellos), de Arimatea, ciudad de la Judea, el cual también esperaba el reino de Dios;
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52Este llegó á Pilato, y pidió el cuerpo de Jesús.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53Y quitado, lo envolvió en una sábana, y le puso en un sepulcro abierto en una peña, en el cual ninguno había aún sido puesto.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54Y era día de la víspera de la Pascua ; y estaba para rayar el sábado.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Y las mujeres que con él habían venido de Galilea, siguieron también y vieron el sepulcro, y cómo fué puesto su cuerpo.
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56Y vueltas, aparejaron drogas aromáticas y ungüentos; y reposaron el sábado, conforme al mandamiento.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.