Лука 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
1Ege E tabara kaimeg giz daratagerare, Nerute lu giz, E nagri memeg le, E sirdam; Ege E abi etomelu, E dedkoli abara lu.
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
2Ege E abi dabger, kega, Nalu lu kaka mari asoli? ma natomer abele lu ma sirdameri; abelelam kaka umer kak ma memeg le sirdam.
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
3Abele memeg le lut E dikiapor muige abara nerkep ge, Nalu lu ka akerer, abelelam kara opole E kari adem abele dorgelam memeg le sirdamelam? Kaka umer kak daiue; kaka sirip damosi.
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
4Kaka umele abele lu kaka ikeli, iaueakai ese E kari adem abele dorgelam, a uiaba ko kari nagared uiaba utebem.
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
5Ege E mer tigri nerute leem, a nerute leem, uiaba uridili nagri lu uiaba opole; E nerute le detager, Naket lu mari dog kara opole la?
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
6E abi detager, kega, Paita uakaisu netate handed. Ege E abi detager, kega, Ma erpei mabara jauali, ma dudum emeri, ma detar fifite.
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
7Ege E nerute le detager, Naket lu mari dog? E detaut, kega, Saito kori netate handed. Ege E abi detager, Ma erpei mara jauali, ma detar eiti.
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
8Ege abara opole desperer abele memeg le, abara tonar nole barkak, abelelam E au pardar: abelelam geseb le E aule dikiapor uiaba nosik tumem datki le.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
9Kaka uabi detagereda, Abele mamona nole barkak tonar uabim, iaueakai uaba tebud keubu uabi tegaret uiaba meta niai karem.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
10Ese le ageakar kebi lu, E ko ageakar au lu: Ese le nole barkak tonar kebi lu, E ko nolea barkak tonar au lu.
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
11Ese uaba nole ageakar, abele mamona nole barkak tonar, nete le uabi ikuar abele lu giz kar asesered?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
12Ese uaba nole ageakar subele la lu, nete le uabi ikuar uaba lu?
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
13Memeg le umer kak dorge ikeli uiabim neisi opole: abelelam E derar nerute le, E omare nerute le; epe nerute, E maike nerute le, a dituaki nerute le. Uaba umer kak Ade ra memeg le, pako mamona.
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
14Ege Faresaio giz aserare gaire lu uridili, uiaba lu lag; a uiaba abi negneg.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
15E uiabi daratagerare, kega, Uaba tonar no bes barkak le la opem; epe Ade umele dikiapore uaba nerkep: abelelam ese debe lu le la opem, E adud Ade ra opem.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
16Abele gelar giz pako perofeta bakedida Ioane: ditimedelu natomertare Ade ra baselaia ge, a gaire le batumu.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
17Kotor a gesep sobkak uaeseamu, Ade ra gelar giz nolea nerute mog uar uaeseamu.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
18Ese nerute le dituak abara kosker, a isipi nerute, E eruam: ese nerute le isipi abele kosker, abara kimiar dituak, E eruam.
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
19Nerute lu giz ra apu, E ame uali golegole gegur, pako mus uali, E mamor emeri gaire gerger uridili, a debe leuer ero:
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
20Nerute le nole lu kak, nei Lazaro, E eidi abi gab te ge, ege E badbad:
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
21Ege E lagelag ero lu giz ra leuer poipi, abi laulaulam; a omai giz esomed abara bad.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
22Ege abele kerker ge, lu kak le eumilu, ege angela giz abi ais Aberahama ra marmot ge: ege luglug le eumilu, a etkobei.
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
23A Hedisge, E au asiasi nagri, E egreemalu, E muriz ge erdali Aberahama pako Lazaro E emeri abara marmot ge.
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
24E ereretikri, kega, Kara aba, Aberahama, ma kari omare, ma namarida Lazaro akmei tabara tag pem ni ge, ko itimoar kara uerut; abelelam kaka au asiasi abele ur au be.
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
25Ege Aberahama de abi detager, kega, Kara uerem, ma dikiapor, gaire debe lu ma nagri mara eded, a Lazaro nagri adud lu abara eded: a peirdi E nagri sererege, a ma au asiasi.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
26A nerute lu, meriba nagri auak eipu, abelelam keriba umer kak bakeamu uaba uteb, a uaba umer kak tabakeamu keriba uteb.
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
27Ege E abi detager, kega, Kara aba, kaka mari damosi ma abi temarida kara aba ra boai;
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
28Abelelam faif kara le; ueakai uiaba mamoro asoli, nolea uiaba tabakeamu abele uteb, au asiasi.
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
29Ege Aberahama de abi detager, kega, Nagri Mose pako perofeta uiabi dog, iaueakai uiaba asoli.
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
30E ge abi detager, kega, Kara aba, Aberahama, nolea: debele nerute le iako takomeda eudelam, ueakai uiaba nagri obazegeda.
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
31E ge abi detager, kega, Ese uiaba nole asoli Mose pako perofeta, ese nerute le ko eded akaida, a uiaba nole asor kak.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.