Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1안식 후 첫날 새벽에 이 여자들이 그 예비한 향품을 가지고 무덤에 가서
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2돌이 무덤에서 굴려 옮기운 것을 보고
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3들어가니 주 예수의 시체가 뵈지 아니하더라
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4이를 인하여 근심할 때에 문득 찬란한 옷을 입은 두 사람이 곁에 섰는지라
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5여자들이 두려워 얼굴을 땅에 대니 두 사람이 이르되 `어찌하여 산 자를 죽은 자 가운데서 찾느냐 ?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6여기 계시지 않고 살아나셨느니라 갈릴리에 계실 때에 너희에게 어떻게 말씀하신 것을 기억하라 !
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7이르시기를 인자가 죄인의 손에 넘기워 십자가에 못박히고 제 삼일에 다시 살아나야 하리라 하셨느니라' 한대
8И опоменуше се речи Његових.
8저희가 예수의 말씀을 기억하고
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9무덤에서 돌아가 이 모든 것을 열 한 사도와 모든 다른 이에게 고하니
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10(이 여자들은 막달라 마리아와 요안나와 야고보의 모친 마리아라 또 저희와 함께한 다른 여자들도 이것을 사도들에게 고하니라)
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11사도들은 저희 말이 허탄한듯이 뵈어 믿지 아니하나
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12베드로는 일어나 무덤에 달려가서 구푸려 들여다 보니 세마포만 보이는지라 그 된 일을 기이히 여기며 집으로 돌아가니라
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13그 날에 저희 중 둘이 예루살렘에서 이십 오리 되는 엠마오라 하는 촌으로 가면서
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14이 모든 된 일을 서로 이야기하더라
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15저희가 서로 이야기하며 문의 할 때에 예수께서 가까이 이르러 저희와 동행하시나
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16저희의 눈이 가리워져서 그인줄 알아보지 못하거늘
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17예수께서 이르시되 `너희가 길가면서 서로 주고 받고 하는 이야기가 무엇이냐 ?' 하시니 두 사람이 슬픈 빛을 띠고 머물러 서더라
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18그 한 사람인 글로바라 하는 자가 대답하여 가로되 `당신이 예루살렘에 우거하면서 근일 거기서 된 일을 홀로 알지 못하느뇨 ?'
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19가라사대 `무슨 일이뇨 ?' 가로되 `나사렛 예수의 일이니 그는 하나님과 모든 백성 앞에서 말과 일에 능하신 선지자여늘
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20우리 대제사장들과 관원들이 사형 판결에 넘겨 주어 십자가에 못 박았느니라
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21우리는 이 사람이 이스라엘을 구속할 자라고 바랐노라 이뿐 아니라 이 일이 된 지가 사흘째요
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22또한 우리 중에 어떤 여자들이 우리로 놀라게 하였으니 이는 저희가 새벽에 무덤에 갔다가
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23그의 시체는 보지 못하고 와서 그가 살으셨다 하는 천사들의 나타남을 보았다 함이라
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24또 우리와 함께 한 자 중에 두어 사람이 무덤에 가 과연 여자들의 말한 바와 같음을 보았으나 예수는 보지 못하였느니라' 하거늘
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25가라사대 `미련하고 선지자들의 말한 모든 것을 마음에 더디 믿는 자들이여 !
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26그리스도가 이런 고난을 받고 자기의 영광에 들어가야 할 것이 아니냐 ?' 하시고
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27이에 모세와 및 모든 선지자의 글로 시작하여 모든 성경에 쓴바 자기에 관한 것을 자세히 설명하시니라
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28저희의 가는 촌에 가까이 가매 예수는 더 가려 하는 것같이 하시니
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29저희가 강권하여 가로되 `우리와 함께 유하사이다 때가 저물어 가고 날이 이미 기울었나이다' 하니 이에 저희와 함께 유하러 들어 가시니라
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30저희와 함께 음식 잡수실 때에 떡을 가지사 축사하시고 떼어 저희에게 주시매
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31저희 눈이 밝아져 그인 줄 알아 보더니 예수는 저희에게 보이지 아니하시는지라
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32저희가 서로 말하되 `길에서 우리에게 말씀하시고 우리에게 성경을 풀어 주실 때에 우리 속에서 마음이 뜨겁지 아니하더냐 ?' 하고
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33곧 그시로 일어나 예루살렘에 돌아가 보니 열 한 사도와 및 그와 함께 한 자들이 모여 있어
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34말하기를 주께서 과연 살아나시고 시몬에게 나타나셨다 하는지라
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35두 사람도 길에서 된 일과 예수께서 떡을 떼심으로 자기들에게 알려지신 것을 말하더라
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36이 말을 할 때에 예수께서 친히 그 가운데 서서 가라사대 `너희에게 평강이 있을지어다 !' 하시니
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37저희가 놀라고 무서워하여 그 보는 것을 영으로 생각하는지라
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38예수께서 가라사대 `어찌하여 두려워하며 어찌하여 마음에 의심이 일어나느냐 ?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39내 손과 발을 보고 나인줄 알라 또 나를 만져보라 영은 살과 뼈가 없으되 너희 보는 바와 같이 나는 있느니라'
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40이 말씀을 하시고 손과 발을 보이시나
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41저희가 너무 기쁘므로 오히려 믿지 못하고 기이히 여길 때에 이르시되 `여기 무슨 먹을 것이 있느냐 ?' 하시니
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42이에 구운 생선 한 토막을 드리매
43И узевши изједе пред њима.
43받으사 그 앞에서 잡수시더라
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44또 이르시되 `내가 너희와 함께 있을 때에 너희에게 말한 바 곧 모세의 율법과 선지자의 글과 시편에 나를 가리켜 기록된 모든 것이 이루어져야 하리라 한 말이 이것이라' 하시고
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45이에 저희 마음을 열어 성경을 깨닫게 하시고
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46또 이르시되 `이같이 그리스도가 고난을 받고 제 삼일에 죽은 자 가운데서 살아날 것과
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47또 그의 이름으로 죄 사함을 얻게 하는 회개가 예루살렘으로부터 시작하여 모든 족속에게 전파될 것이 기록되었으니
48А ви сте сведоци овоме.
48너희는 이 모든 일의 증인이라 !
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49볼지어다 내가 내 아버지의 약속하신 것을 너희에게 보내리니 너희는 위로부터 능력을 입히울 때까지 이 성에 유하라' 하시니라
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50예수께서 저희를 데리고 베다니 앞까지 나가사 손을 들어 저희에게 축복하시더니
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51축복하실 때에 저희를 떠나 (하늘로 올리우)시니
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52저희가 (그에게 경배하고) 큰 기쁨으로 예루살렘에 돌아가
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53늘 성전에 있어 하나님을 찬송하니라
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.