Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1Sabbath poeng kah a cuek hnin mincang hi ah bo-ul a hmoel te a khuen uh tih phuel la cet uh.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2Tedae phuel lamkah lungto vik a paluet te a hmuh uh.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3A kun uh vaengah tah Boeipa Jesuh pum te hmu uh pawh.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4He kawng dongah amamih te ingang la a om vaengah hlang panit te himbai leklek a phaa la tarha a pai pa uh.
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5Amih khaw lakueng ngaiha neh om uh tih diklai la a maelhmai a buluk uh. Te vaengah amih te, “Balae tih aka hing te aka duek taengah na toem uh.
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6He ah a om moenih thoo coeng. Galilee ah a om vaengah nangmih taengah a thui te poek uh.
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7'Hlang capa he hlang tholh kut ah a voeih vetih a tai ni, a thum hnin ah a thoh ham a kuek,’ a ti ta,” a ti rhoi.
8И опоменуше се речи Његових.
8A ol te a poek uh van dongah,
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9phuel lamloh bal uh tih hlaiat taeng neh a tloe rhoek boeih taengah puen uh.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Te vaengah Magadala Mary, Joanna, Jakob manu Mary khaw om. Te phoeiah amih taengkah a tloe rhoek long khaw caeltueih rhoek taengah a thui pa uh.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Tedae amih taengah tah cil ol bangla a om pah dongah a hnalval tak uh.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Peter tah thoo tih phuel la yong. Te phoeiah a sawt thuk hatah himbai bueng te a hmuh. Te dongah amah khaw aka om hno dongah ngaihmang la khoe uh.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13Amah tekah khohnin ah Jerusalem lamkah phalong sawmrhuk aka hla, a ming ah Emmaus vangca la khoem aka cet rhoi te om.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14Amih rhoi loh te rhoek kah aka thoeng hno boeih te khatneh khat taengah a thui rhoi.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15A thui rhoi tih a oelh uh rhoi vaengah Jesuh amah long khaw a paan tih amih rhoi te a puei.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Tedae anih te a hmat pawt ham a mik a buem bah.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Te phoeiah amih rhoi te, “ Aka cet paitai loh khatneh khat taengah na saep rhoi te mebang olka nim he,” a ti nah hatah a hmueprhut la pai rhoi.
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Te dongah Kleopas aka ming nah loh anih te a doo tih, “Namah loh Jerusalem te na kuepkol thil dae tihnin kah a khuiah aka om te na ming mahnim?” a ti nah.
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19Te vaengah amih rhoi te, “ Aba e te? ” a ti nah. Te rhoi van loh amah te, “Nazareth Jesuh kawng ca, anih tah tonghma pa la om, a khoboe neh a ol khaw Pathen neh pilnam boeih taengah a thaom.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20Anih te mamih kah khosoihham rhoek neh boei rhoek loh dueknah neh laitloek thil ham a voeih uh tih a tai uh.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21Tedae Israel tlan ham aka cai tah anih ni tila kaimih loh ka ngaiuep uh. Te boeih te khaw a poeng tih, tahae kah hno a om lamloh a thum hnin pataeng a pha coeng he.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Kamamih khuikah huta hlangvang long khaw kaimih n'limlum sak uh. Phuel ah yue om uh coeng.
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23Tedae a pum te hmu uh mueh la ha pawk uh. Puencawn rhoek kah mangthui a hmuh te khaw a thui uh. Amah a hing te amih loh a thui uh.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24Te dongah kaimih taengkah hlangvang tah phuel la cet uh. Te vaengah huta rhoek loh a thui bangla a hmuh uh van tangloeng tih amah te tah hmu uh pawh,” a ti nah rhoi.
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Te vaengah amah loh amih rhoi te, “ Hlangang rhoi aw, na thinko a rhihnun cukduk la, tonghma rhoek loh a thui te boeih tangnah rhoi saw .
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26Khrih te a patang phoeiah a thangpomnah khuila a kun te a kuek moenih a? ” a ti nah.
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27Moses lamkah a tong tih tonghma rhoek boeih neh cacim boeih khuiah khaw amah kawng te amih ham a thuicaih pah coeng.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28Vangca te vat a pha uh vaengah amah tah voelh cet la sa uh.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Tedae amah te a hloh rhoi tih, “Kaimih rhoi taengah rhaeh mai , hlaem a pha tih khohnin khaw khum coeng,” a ti nah. Te dongah amih rhoi taengah rhaeh hamla kun.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30A tue a pha tih amih rhoi taengah a ngol puei. Vaidam te a loh tih a uem phoeiah a aeh tih amih rhoi te a paek.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31Te vaengah a mik tah a tueng pah rhoi tih amah te a hmat rhoi. Tedae amah tah amih rhoi taeng lamloh vova a hma pah.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32Te daengah khatneh khat te, “Mamih rhoi kah thinko tah a ung moenih a? Longpueng ah mamih ham a thui bangla mamih rhoi taengah om pai, cacim he mamih rhoi khuiah puk pai,” a ti rhoi.
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33Te dongah amah tekah a tue ah thoo rhoi tih Jerusalem la bal rhoi. Te vaengah hlaikhat rhoek neh a taengkah rhoek ana tingtun uh te a hmuh rhoi.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34Boeipa tah thoo rhep tih Simon taengla a phoe te ana thui uh.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35Amih rhoi long khaw longpueng kah te a thui rhoi tih vaidam a aehnah nen te amih a ming sak.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36A thui uh li vaengah amah te amih lakli ah a pai pah tih amih te, “ Nangmih taengah ngaimongnah om saeh,” a ti nah.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Tedae let uh tih mueihla aka hmuh bangla a poek uh dongah lakueng ngaiha la om uh.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Te phoeiah amih te, “ Balae tih, na thuen neh na om uh, poeknah te balae tih na thinko ah a phul ?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Kai kamah ni tite ka kut rhoi neh ka kho rhoi he so uh. Kai he n'phathuep uh lamtah m'ming uh, mueihla loh a saa neh a rhuh a khueh moenih, nam hmuh uh vanbangla kai ka khueh he,” a ti nah.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40He he a thui phoeiah a kut rhoi neh a kho rhoi te amih a tueng.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Tedae omngaihnah lamloh a hnalval uh pueng tih a ngaihmang uh dongah amih te, “ Caakkoi khat khaw na khueh uh a he? ” a ti nah.
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Amih loh amah te nga phoeng kaekvang a paek uh.
43И узевши изједе пред њима.
43Te dongah a doe tih amih hmaiah a caak pah.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44Te phoeiah amih te, “ Nangmih taengah ka om vaengah nangmih ham ka thui ka ol tah he ni. Moses kah olkhueng neh tonghma rhoek, tingtoeng dongah khaw kai kawng a daek te boeih a soep ham a kuek ta,” a ti nah.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Te daengah cacim hmuhming ham te a lungbuei puk uh.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46Te dongah amih te, “ Khrih a patang ham neh a thum hnin ah duek lamkah a thoh ham kha ,
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47Jerusalem lamkah loh tong uh lamtah namtom boeih taengah tholh khodawkngainah ham yutnah te amah ming neh hoe ham a daek tangloeng coeng .
48А ви сте сведоци овоме.
48Nangmih tah he rhoek kah laipai rhoek ni .
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49Kai loh nangmih taengah a pa kah olkhueh te kan tueih coeng he. Tedae nangmih tah a sang lamkah thaomnah na bai uh hlan atah kho khuiah ana ngol uh,” a ti nah.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50Amih te Bethany duela voelh a khuen phoeiah a kut a phuel tih amih te yoethen a paek .
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51Amih yoethen a paek nen tah amih taeng lamloh khoe uh tih vaan la a khuen.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Te vaengah amih loh amah te a bawk uh tih Jerusalem ah omngaihnah neh muep bal uh.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53Te phoeiah bawkim khuiah om taitu uh tih Pathen te a uem uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.