Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1Godaia ditji nguramaranani tana nariwonpani wokarana wonti, ja kuli ngumu, nina tanali matja ngankingana, padakana wonti, ja palpa tanangunto.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2Tanali marda nari kutundru matja tiringana mankamankana wonti.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3Ja tana matja wirina, tanali Jesu Kaparaia palku wata mankamankana wonti.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4Ja jendranguta tana jendrangundruja mangapunkujeli nganana wonti, ja mai, materi mandru tanangu wokarana wonti mintjini katieli.
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5Tana japali pantjinani ja mudla tanani mitani buruna ngarinani, pudla tanangu jatana wonti: „Minandru jura Tepita narini wontiai?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6Nau wata ninkida nganai, a‐ai, Nau jiritjina warai. Ngundranau worderu Nulu jurangu kaukaubana paraia, Nau Galilaiani matja nganana,
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7Ja jatana paraia: Tanali Kanaia Ngatamura kana madlentjia marani jinkinanto ja kunarkuni katibananto, ja ditjini parkulani Nau jiritjinanto.“
8И опоменуше се речи Његових.
8Ja tanali jaura nunkani ngundrana wonti.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9Ja tana narikutundru karitjina tikana wonti ja jenia pratjana marapratjana ja kulnuni ja tanangu pratjanani kaukaubana wonti.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Maria Magdalala ja Johanna ja Maria Jokobuni, ja tana widla palpa, tanangunto nganana wonti, tana jenia Apostelani jatana wonti.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Ja tanani kaukaubani jaura tanangu jaura baku jeribaka nganana wonti, ja tanali tanangu wata morlalu ngundrana wonti.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Petrus terkakana wonti ja nari kutuja mindrina wonti; ja nulu matja buruna ngulukana, nulu windri kati paranani najina wonti; ja nau pungani tikana wonti ja pirna ngaruparana wonti jendrangundruja, mina pantjina warai. (Ngantjani‐jaura Jesu tepi terkakani ditji mandrulani.)
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13Ja mai, mandru tanangundru nunkangupini ditjini ngura kulno wakaia wapana wonti, tala nunkani Emaus, nau Jerusalemingundru 60 Statia worita nganana wonti.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14Ja pudla ngankamalina wonti jenia pratjanandru, mina pantjina warai.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15Ja jendranguta pudla ngankamalinani ja jakalkijiribamalinani, bakana Jesus munta karakara wokarana wonti, ja pudlangunto wapana wonti.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Pudlani milki njurlunjurlurina wonti nina wata ngujamala.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Nau pudlangu jatana wonti: „Mina jaura judla ngankamaliai paltuni, ja minandru judla ngaurongauro nganai?“
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Kulnujeli, tala nunkani Kleophas, kalabana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Jidni kulnulu tidnapalara Jerusalemingu nganai, nulupini wata ngarana warai, mina naka tanangupini ditjini matja pantjina?“
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19Ja Nau pudlangu jatana wonti: „Mina?“ Pudla nunkangu jatana wonti: „Jenia Jesus Nazarenalandru, Naupini Propheta talku nganana wonti, ngankanali ja jaurali ngurunguru Godani ja kana wolarani.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20Ja worderu Priesta pirnali ja kana kaparali ngaianinali nina naria ngulkujeli jinkila wiri, ja nina kunarkuni katibala wiri.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21Ngaiani kalkanala, Nulu Israel kulkananto. Ja karari ditji parkulu nganai, jenia pratjana pantjila wiri.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Ja bakana widla palpali ngaianingundru ngaianina ngaruparibana warai, tana nguramarani nariwonpani wokarana warai.
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23Ja tanali palku nunkani wata mankamankana warai ja tikana warai ja jatana warai, tanali angela mudla matja najina, tana jatai, Nau tepi nganai.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24Ja palpa ngaianingundru narikutuni wokarana warai, ja jeruja mankamankana warai, worderu widla likaukaubana warai; windri nina tanali wata najina warai.“
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Ja Nau pudlangu jatana wonti: „Judla kana patipati ja ngara ngurunguru jenia pratjana morlalu ngundrala, mina Prophetali kaukaubana wonti.
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26Wata jenia Christulu ketjaketjananto ja pirnalani nunkanani wirinanto?“
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27Ja Nulu wonina wonti pudlangu Mosingundru ja Propheta pratjanandru jenia mildiri ngankala, mina tanali jaurani tananani pratjanani jatana wonti.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28Ja tana nunkangupini nguraia karakara wokarana wonti wodajeri pudla wapananto; ja Nulu malka wondrana wonti, Nau wiringananto.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Ja pudlali nina parparali ngankana wonti ja jatana wonti: „Ngalingu ngamamai, ngangau matja kalkaurariai ja ditji panila.“ Ja Nau wirina wonti pudlangu jela ngamala.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30Ja jendranguta Nau pudlangunto matja ngamana ngarina, Nulu buka patana wonti ja nina ngurungutana wonti ja wokaribana wonti ja pudlangu jinkina wonti.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31Pudla milki piririna wonti, ja pudlali nina ngujamana wonti; ja Nau pudlangundru kutingana wonti.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32Ja pudla ngankamalina wonti: „Wata ngaldra ngara jerkina warai, worderu Nulu paltuni ngaldrangu kaukaubana warai, ja worderu Nulu ngaldrangu jaura worana mildiri ngankana warai?“
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33Ja pudla nunkangupini ditjini jiritjina wonti ja Jerusalemia tikana karitjina wonti; ja pudlali marapratjana ja kulno ja tanana tanangunto matja jurborina, mankamankana wonti.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34Ja tana jatana wonti: „Kapara morlalu jiritjina warai ja Simoningu wondraterina warai!“
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35Ja pudlali kaukaubana wonti mina paltuni matja pantjina, ja worderu pudlali nina ngujamana warai buka wokaribanani. (Ngantjani‐jaura Jesu tepi terkakani ditji parkulani.)
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36Tana jenia kaukaubijiribamalinani Jesus munta tanangu terti terkana wonti ja tanangu jatana wonti: „Murla jurangunto nganaiatimai!“
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Tana ngarrana wonti ja japali pirna pantjina wonti, ja tanali ngundrana wonti, tanali jaola najiai.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Ja Nau tanangu jatana wonti: „Minandru jura japali pirna nganai; ja minandru ngarali juranali mangangankana jiritjiai?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Ngana mara ja ngana tidna najianau, ngani munta Nauja nganai; ngana karakaranau ja najianau, ngangau jaolali wata palku ja moku ngamalkai, worderu jura najiai ngato ngamalkanani.“
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40Ja Nau jenia matja jatana, Nau mara ja tidna tanangu wondraterina wonti.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Ngangau tanali mankinandru wata morlalu ngundrana wonti ja ngaruparana wonti, Nau tanangu jatana wonti: „Jura ninkida palpa ngamalkai tajinanto?“
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Tanali nunkangu paru buru kulno, matja wajina, ja pitjambu jinkina wonti.
43И узевши изједе пред њима.
43Ja Nulu nina patana wonti ja tanangu milkini tajina wonti.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44Nau tanangu jatana wonti: „Tanapini jaura ngakani nganai, tananaia ngato jurangu kaukaubanala ngani jurangunto nganana, ngangau pratjana morlalu pantjinanto mina Mosini jirijiribani jaurani ja Prophetani ja wima jaurani ngakangundru dakanala parai.“
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Ngadani Nulu tjuru tanani piri ngankana wonti jaura worana ngujamananto.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46Ja Nau tanangu jatana wonti: „Jeruja dakanala parai, ja jeruja Christus ketjaketjananto, ja ditjini parkulani jiritjinanto.
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47Ngangau tanali talani nunkanani madlentjandru karitjina ja madlentji kalingana kanani warupotuni kaukaubananto ja Jerusalemingu woninanto.
48А ви сте сведоци овоме.
48Jura jenia pratjanandru morlalu kuranietja nganai.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49Ja mai, ngato jurangu Ngaperaia ngakanaia talpada‐kanila jinpala nganai; Jerusalem ngurani ngamanau, jura ngurula mirindru widmaterilalu.“
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50Ngadani Nulu tanana Bethaniaia dunkalkana wonti, ja Nau mara ngutaterina wonti, ja Nulu tanana ngurungutana wonti.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51Ja jendranguta Nulu tanana matja ngurungutana, Nau tanangundru danina wonti ja pariwilpaia tarana wonti.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Ja tanali nunkangu matja pantjaterkana ngatjina, tana Jerusalemia tikana kurana wonti mankinali.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53Ja tana milingeru Godaia pungani ngamana wonti, ja Goda jurakokana wonti ja ngatjina wonti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.