Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Наближало ся ж сьвято опрісноків, зване пасха.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2І шукали архиєреї та письменники, як би погубити Його; боялись бо народу.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Ввійшов же сатана в Юду, на прізвище Іскариоцького, що був з числа дванайцяти.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4І пійшовши говорив з архиєреями та воєводами, як Його зрадити їм.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5І зрадїли вони, й вмовились йому срібла дати.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6І обіцяв ся, і шукав нагоди, щоб видати Його їм потай народу.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Прийшов же день опрісноків, як треба було колоти пасхове ягня.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8І післав Петра та Йоана, глаголючи: Йдїть та приготовте нам пасху їсти.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9Вони ж сказали Йому: Де хочеш, щоб приготовити?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Він же рече їм: Ось, як увійдете в город, зустріне вас чоловік, глек води несучи. Йдїть слїдом за ним у господу, куди ввійде.
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11І скажіть господареві дому: Каже тобі учитель: Де сьвітлиця, щоб пасху з учениками моїми їсти?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12І той вам покаже гірницю велику застелену; там приготовте.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Пійшовши ж знайшли, як сказав їм, і приготовили пасху.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14І, як настала година, сїв Він, й дванайцять апостолів з Ним.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15І рече до них: Бажаннєм забажав я сю пасху їсти з вами, перш нїж прийму муки:
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16глаголю бо вам: Що більш не їсти му її, доки сповнить ся в царстві Божому.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17І, взявши чашу, й оддавши хвалу, рече: Прийміть се та подїлить собі:
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18глаголю бо вам: Що не пити му вже від плоду винограднього, доки царство Боже прийде.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19І, взявши хлїб, та оддавши хвалу, переломив, і дав їм, глаголючи: Се єсть тїло моє, що за вас даєть ся. Се чинїть на мій спомин.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20Так само й чашу після вечері, глаголючи: Ся чаша новий завіт у крові моїй, що за вас пролита буде.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21Та ось рука зрадника мого зо мною на столї.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22Син то чоловічий іде, як постановлено наперед, тільки ж горе чоловікові тому, що зрадить Його!
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23І стали вони перепитуватись між собою, хто б з них був, що се має зробити.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Постало ж і змаганнє між ними, хто з них здаєть ся бути більшим.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Він же рече їм: Царі в поган панують над ними, й ті, що власть над ними мають, добродїями звуть ся.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26Ви ж не так: тільки ж найбільший між вами нехай буде як найменший, і хто старший — як слуга.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Хто бо більший: хто за столом, чи хто послугує? хиба не хто за столом? я ж між вами, як слуга.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28Ви ж пробували зо мною в спокусах моїх.
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29І я завітую вам, як завітував менї Отець мій, царство,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30щоб їли й пили за столом моїм у царстві моєму, і сидїли на престолах, судячи дванайцять родів Ізраїлевих.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31Рече ж Господь: Симоне, Симоне, ось сатана жадав собі вас, щоб просївати, як пшеницю;
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32я ж молив ся за тебе, щоб не поменшала віра твоя, і ти колись, навернувшись, утверди братів твоїх.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Він же каже Йому: Господи, з Тобою готов я і в темницю, і на смерть іти.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34Він же рече: Глаголю тобі, Петре, не запіє сьогоднї півень, перш нїж тричі відречеш ся, що не знаєш мене.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35І рече їм: Як посилав вас я без сакви, й торбини, й обувя, чи чого недоставало вам? Вони ж казали: Нїчого.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36Рече тодї їм: А тепер хто має сакву, нехай бере так само й торбину: а хто не має, нехай продасть одежу, та купить меч.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37Глаголю бо вам, що ще й се написане мусить справдитись на менї: І з беззаконними полїчено його: бо все про мене сповняєть ся.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38Вони ж сказали: Господи, ось мечів тут два. Він же рече їм: Доволї.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39І вийшовши пійшов по звичаю на гору Оливну; ійшли ж слїдом за Ним і ученики Його.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Прибувши ж на місце, рече їм: Молїть ся, щоб не ввійти в спокусу.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41А сам відступив од них, так як кинути каменем, і, приклонивши колїна, молив ся,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42глаголючи: Отче, коли хочеш, мимо неси чашу сю від мене: тільки ж не моя воля, а Твоя нехай буде.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Явив ся ж Йому ангел з неба, підкріпляючи Його.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44І, бувши в смертній боротьбі, ще пильнїще молив ся; був же піт Його як каплї крови, каплючі на землю.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45І, вставши від молитви, й прийшовши до учеників своїх, знайшов їх сплячих від смутку,
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46і рече їм: Чого спите? уставши молїть ся, щоб не ввійшли в спокусу.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Ще ж Він промовляв, ось народ і званий Юда, один з дванайцяти, йшов поперед них, і приступив до Ісуса, поцїлувати Його.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Ісус же рече йому: Юдо, цїлуваннєм Сина чоловічого зраджуєш?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Бачивши ж ті, що коло Него, до чого доходить, казали Йому: Господи, чи вдарити нам мечем?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50І вдарив один хтось із них слугу архиєрейського, та й відтяв йому ухо праве.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51І озвавшись Ісус, рече: Оставте аж до сього. І, приторкнувшись до уха його, сцїлив його.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Рече ж Ісус до прийшовших на Него архиєреїв і воєвод, і церковних старших: Як на розбійника ви прийшли з мечами та киями?
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53Як що-дня був я з вами в церкві, не простягали рук на мене; та се ваша година й власть темряви.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Узявши ж Його, повели, й привели Його в двір архиєрейський. Петр же йшов слїдом оддалеки.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Як же запалили огонь серед двора та посїдали вкупі, сїв і Петр серед них.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Побачивши ж Його одна служниця, як сидїв коло сьвітла, й, придивляючись на него, сказала: І сей з Ним був.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57Він же одрік ся Його, кажучи: Жінко, не знаю Його.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58А згодя другий, побачивши його, сказав: І ти з них єси. Петр же каже: Чоловіче, нї.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59І мало що не через одну годину, инший хтось ствердив, кажучи: Справдї і сей з Ним був, бо й Галилеєць він.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Каже Петр: Чоловіче, не знаю, що кажеш. І зараз, як ще говорив він, запіяв півень.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61І обернувшись Господь, поглянув на Петра. І згадав Петр слово Господнє, як глаголав йому: Що перш нїж півень запіє, відречеш ся мене тричі.
62И изишавши напоље плака горко.
62І вийшовши геть Петр, заплакав гірко.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63А чоловіки, що держали Ісуса, насьміхались із Него, бючи.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64І, закривши Його, били в лице Його, та й питали Його, кажучи: Проречи, хто вдарив Тебе.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65І иншого багато, хуливши, казали на Него.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66А як настав день, зібралась старшина людська, та архиєреї і письменники, та й повели Його в раду свою, кажучи:
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67Чи Ти єси Христос? скажи нам. Рече ж їм: Коли вам скажу, не піймете віри;
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68коли ж і спитаю вас, не відповісте менї й не відпустите.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69Від нинї сидїти ме Син чоловічий по правицї сили Божої.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70І сказали всї: То се Ти Син Божий? Він же до них рече: Ви кажете, що се я.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71Вони ж сказали: На що нам ще сьвідчення? самі бо чули з уст Його.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.