Лука 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
1Після ж сього настановив Господь і других сїмдесять, та й післав їх по двоє перед лицем своїм у кожний город і місце, куди мав сам ійти.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
2Рече ж до них: Жниво велике, робітника ж мало: просїть же Господа жнива, щоб випровадив робітників на жниво своє.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
3Ійдїть; ось я посилаю вас, як ягнят між вовки.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
4Не носїть калитки, нї торбини, нї обувя, і нїкого в дорозї не витайте.
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
5У котру ж господу ввійдете, перше кажіть: Впокій домові сьому;
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
6і коли там буде син упокою, спочине на йому впокій ваш; коли ж нї, до вас вернеть ся.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
7У тім же дому зоставайтесь, ївши й пивши, що є в них: достоєн бо робітник нагороди своєї. Не ходїть од хати до хати.
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
8І в которий город увійдете, й приймуть вас, їжте що поставлять перед вами,
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
9і сцїляйте в ньому недужих, і кажіть їм: Наближилось до вас царство Боже.
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
10У которий же город прийдете й не приймуть вас, вийшовши на улицї його, скажіть:
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
11І порох, що поприлипав до нас із города вашого, обтрушуємо вам; тільки ж се знайте, що наближилось до вас царство Боже.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
12Глаголю ж вам, що Содомлянам дня того одраднїщ буде, нїж городові тому.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
13Горе тобі, Хоразине! горе тобі, Витсаїдо! бо коли б у Тирі та Сидонї стались чудеса, що стали ся в вас, давно б, у веретищі та в попелї сидячи, покаялись.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
14Тільки ж Тирові й Сидонові одраднїщ буде на судї, нїж вам.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
15І ти, Капернауме, що аж до неба підняв ся, аж у пекло провалиш ся.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
16Хто слухає вас, мене слухає; а хто гордує вами, мною гордує; хто ж мною гордує, гордує Пославшим мене.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
17І вернулись сїмдесять назад з радощами, кажучи: Господи, й біси корять ся нам в імя Твоє.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
18Рече ж їм: Видїв я сатану, як блискавку з неба падаючого.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
19Ось даю вам силу наступати на гадюки й на скорпиони, й на всю силу ворожу, й нїщо вам не шкодити ме.
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
20Тільки ж бо сим не втїшайтесь, що духи вам корять ся; втїшайте ся ж більш, що імена ваші написані на небесах.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
21Того часу зрадїв духом Ісус, і рече: Дякую Тобі, Отче, Господи неба й землї, що втаїв се від премудрих і розумних, а відкрив недолїткам. Так, Отче: бо так воно вподобалось перед Тобою.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
22Усе передане менї від Отця; і нїхто не знає, хто Син, тільки Отець, і хто Отець, тільки Син та кому схоче Син одкрити.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
23І, обернувшись до учеників на самотї, рече: Блаженні очі, котрі бачять, що ви бачите:
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
24глаголю бо вам: Що многі пророки й царі хотїли бачити, що ви бачите, та й не бачили, й чути, що ви чуєте, та й не чули.
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
25І ось, законник один устав, спокушуючи Його й кажучи: Учителю, що робивши, життє вічнє наслїджу?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
26Він же рече до него: В законї що написано? як читаєш?
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
27Він же, озвавшись, каже: Люби Господа Бога твого всїм серцем твоїм, і всією душею твоєю, і всією силою твоєю, і всією думкою твоєю, та ближнього твого, як себе самого.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
28Рече ж йому: Право відказав єси. Се чини, то й жити меш.
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
29Він же, хотївши оправдити себе, каже до Ісуса: Хто ж мій ближнїй?
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
30Підхопивши ж Ісус, рече: Чоловік один ійшов з Єрусалиму в Єрихон, і попав ся розбійникам, котрі, обдерши його й рани завдавши, пійшли, зоставивши півмертвого.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
31Случаєм ійшов якийся священик дорогою тією, і, побачивши його, пройшов мимо.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
32Так само ж і левит, лучившись на те місце, приступивши й подивившись, пройшов мимо.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
33Самарянин же один, ідучи дорогою, прийшов до него й, побачивши його, милосердував ся,
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
34і, приступивши, обвязав рани його, ллючи оливу та вино, й, посадивши його на свою скотину, привів його в гостинницю, і пильнував його;
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
35а назавтра, одходячи, вийняв два денариї, дав гостинникові, та й каже йому: Доглядай його, і що над се видаси, я, вернувшись, оддам тобі.
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
36Хто ж оце з тих трох здаєть ся тобі ближнїм тому, що попавсь між розбійники?
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
37Він же каже: Хто зробив милость йому. Рече тодї йому Ісус: Іди й ти чини так.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
38Стало ся ж, як ійшли вони, увійшов Він ув одно село; жінка ж одна, на ймя Марта, прийняла Його в господу свою.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
39А була в неї сестра, звана Мария, котра, сївши в ногах у Ісуса, слухала слово Його.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
40Марта ж зайнялась великою послугою; ставши ж каже: Господи, чи байдуже Тобі, що сестра моя одну мене зоставила послугувати? Скажи ж їй, щоб менї помагала.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
41Озвавши ся ж рече їй Ісус: Марто, Марто, журиш ся та побиваєш ся про многе,
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
42одного ж треба. Мария добру частину вибрала, що не відніметь ся від неї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.