Лука 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
1And after these things the Lord appointed also other seventy-two: and he sent them two and two before his face into every city and place whither he himself was to come.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
2And he said to them: The harvest indeed is great, but the labourers are few. Pray ye therefore the Lord of the harvest, that he send labourers into his harvest.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
3Go: Behold I send you as lambs among wolves.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
4Carry neither purse, nor scrip, nor shoes; and salute no man by the way.
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
5Into whatsoever house you enter, first say: Peace be to this house.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
6And if the son of peace be there, your peace shall rest upon him; but if not, it shall return to you.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
7And in the same house, remain, eating and drinking such things as they have: for the labourer is worthy of his hire. Remove not from house to house.
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
8And into what city soever you enter, and they receive you, eat such things as are set before you.
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
9And heal the sick that are therein, and say to them: The kingdom of God is come nigh unto you.
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
10But into whatsoever city you enter, and they receive you not, going forth into the streets thereof, say:
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
11Even the very dust of your city that cleaveth to us, we wipe off against you. Yet know this, that the kingdom of God is at hand.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
12I say to you, it shall be more tolerable at that day for Sodom, than for that city.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
13Woe to thee, Corozain, woe to thee, Bethsaida. For if in Tyre and Sidon had been wrought the mighty works that have been wrought in you, they would have done penance long ago, sitting in sackcloth and ashes.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
14But it shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the judgement, than for you.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
15And thou, Capharnaum, which art exalted unto heaven, thou shalt be thrust down to hell.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
16He that heareth you, heareth me; and he that despiseth you, despiseth me; and he that despiseth me, despiseth him that sent me.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
17And the seventy-two returned with joy, saying: Lord, the devils also are subject to us in thy name.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
18And he said to them: I saw Satan like lightening falling from heaven.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
19Behold, I have given you power to tread upon serpents and scorpions, and upon all the power of the enemy: and nothing shall hurt you.
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
20But yet rejoice not in this, that spirits are subject unto you; but rejoice in this, that your names are written in heaven.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
21In that same hour, he rejoiced in the Holy Ghost, and said: I confess to thee, O Father, Lord of heaven and earth, because thou hast hidden these things from the wise and prudent, and hast revealed them to little ones. Yea, Father, for so it hath seemed good in thy sight.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
22All things are delivered to me by my Father; and no one knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and to whom the Son will reveal him.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
23And turning to his disciples, he said: Blessed are the eyes that see the things which you see.
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
24For I say to you, that many prophets and kings have desired to see the things that you see, and have not seen them; and to hear the things that you hear, and have not heard them.
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
25And behold a certain lawyer stood up, tempting him, and saying, Master, what must I do to possess eternal life?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
26But he said to him: What is written in the law? how readest thou?
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
27He answering, said: Thou shalt love the Lord thy God with thy whole heart, and with thy whole soul, and with all thy strength, and with all thy mind: and thy neighbour as thyself.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
28And he said to him: Thou hast answered right: this do, and thou shalt live.
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
29But he willing to justify himself, said to Jesus: And who is my neighbour?
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
30And Jesus answering, said: A certain man went down from Jerusalem to Jericho, and fell among robbers, who also stripped him, and having wounded him went away, leaving him half dead.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
31And it chanced, that a certain priest went down the same way: and seeing him, passed by.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
32In like manner also a Levite, when he was near the place and saw him, passed by.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
33But a certain Samaritan being on his journey, came near him; and seeing him, was moved with compassion.
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
34And going up to him, bound up his wounds, pouring in oil and wine: and setting him upon his own beast, brought him to an inn, and took care of him.
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
35And the next day he took out two pence, and gave to the host, and said: Take care of him; and whatsoever thou shalt spend over and above, I, at my return, will repay thee.
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
36Which of these three, in thy opinion, was neighbour to him that fell among the robbers?
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
37But he said: He that shewed mercy to him. And Jesus said to him: Go, and do thou in like manner.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
38Now it came to pass as they went, that he entered into a certain town: and a certain woman named Martha, received him into her house.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
39And she had a sister called Mary, who sitting also at the Lord’s feet, heard his word.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
40But Martha was busy about much serving. Who stood and said: Lord, hast thou no care that my sister hath left me alone to serve? speak to her therefore, that she help me.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
41And the Lord answering, said to her: Martha, Martha, thou art careful, and art troubled about many things:
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
42But one thing is necessary. Mary hath chosen the best part, which shall not be taken away from her.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.