Лука 14

1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6И не могоше Му одговорити на то.

7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.