Лука 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
1I stalo se, když všel Ježíš do domu jednoho knížete farizejského v sobotu, aby jedl chléb, že oni šetřili ho.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
2A aj, člověk jeden vodnotelný byl před ním.
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
3I odpověděv Ježíš, dí zákoníkům a farizeům, řka: Sluší-li v sobotu uzdravovati?
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
4A oni mlčeli. Tedy on dosáh jeho, uzdravil a propustil.
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
5A odpověděv k nim řekl: Èí z vás osel anebo vůl upadl by do studnice, a ne ihned by ho vytáhl v den sobotní?
6И не могоше Му одговорити на то.
6I nemohli jemu na to odpovědíti.
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
7Pověděl také i ku pozvaným podobenství, (spatřiv to, kterak sobě přední místa vyvolovali,) řka k nim:
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
8Kdybys byl od někoho pozván na svadbu, nesedej na předním místě, ať by snad vzácnější nežli ty nebyl pozván od něho.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
9A přijda ten, kterýž tebe i onoho pozval, řekl by tobě: Dej tomuto místo. A tehdy počal bys s hanbou na posledním místě seděti.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
10Ale když bys byl pozván, jda, posaď se na posledním místě. A kdyby přišel ten, kterýž tebe pozval, aby řekl tobě: Příteli, posedni výše, tedy budeš míti chválu před spolustolícími.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
11Nebo každý, kdož se povyšuje, bude ponížen; a kdož se ponižuje, bude povýšen.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
12Pravil také i tomu, kterýž ho byl pozval: Když činíš oběd nebo večeři, nezov přátel svých, ani bratří svých, ani sousedů bohatých, ať by snad i oni zase nezvali tebe, a měl bys odplatu.
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
13Ale když činíš hody, povolej chudých, chromých, kulhavých, slepých,
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
14A blahoslavený budeš. Neboť nemají, odkud by odplatili tobě, ale budeť odplaceno při vzkříšení spravedlivých.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
15I uslyšav to jeden z přísedících, řekl jemu: Blahoslavený jest, kdož jí chléb v království Božím.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
16On pak řekl jemu: Èlověk jeden učinil večeři velikou, a pozval mnohých.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
17I poslal služebníka svého v hodinu večeře, aby řekl pozvaným: Pojďte, nebo již připraveno jest všecko.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
18I počali se všickni spolu vymlouvati. První řekl jemu: Ves jsem koupil, a musím vyjíti a ohledati jí; prosím tebe, vymluv mne.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
19A druhý řekl: Patero spřežení volů koupil jsem, a jdu, abych jich zkusil; prosím tebe, vymluv mne.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
20A jiný dí: Ženu jsem pojal, a protož nemohu přijíti.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
21I navrátiv se služebník, zvěstoval tyto věci pánu svému. Tedy rozhněvav se hospodář, řekl služebníku svému: Vyjdi rychle na rynky a na ulice města, a chudé, i chromé, i kulhavé, a slepé uveď sem.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
22I řekl služebník: Pane, stalo se, jakož jsi rozkázal, a ještěť místo jest.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
23Tedy řekl pán služebníku: Vyjdiž na cesty a mezi ploty, a přinuť vjíti, ať se naplní dům můj.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
24Nebo pravímť vám, že žádný z mužů těch, kteříž pozváni byli, neokusí večeře mé.
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
25Šli pak mnozí zástupové s ním. A on obrátiv se, řekl jim:
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
26Jde-li kdo ke mně, a nemá-li v nenávisti otce svého, i mateře, i ženy, i dětí, i bratří, i sestr, ano i té duše své, nemůž býti mým učedlníkem.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
27A kdožkoli nenese kříže svého, a jde za mnou, nemůž býti mým učedlníkem.
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
28Nebo kdo z vás jest, chtěje stavěti věži, aby prve sedna, nepočetl nákladu, bude-li míti dosti k dokonání toho díla?
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
29Aby snad, když by položil grunt, a nemohl dokonati, nepřišlo na to, že všickni to vidouce, počali by se jemu posmívati,
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
30Řkouce: Tento člověk počal stavěti, a nemohl dokonati.
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
31Anebo který král bera se k boji proti jinému králi, zdaliž prve nesedne, aby se poradil, mohl-li by s desíti tisíci potkati se s tím, kterýž s dvadcíti tisíci táhne proti němu?
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
32Sic jinak, když ještě podál od něho jest, pošle posly k němu, žádaje toho, což by bylo ku pokoji.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
33Tak zajisté každý z vás, kdož se neodřekne všech věcí, kterýmiž vládne, nemůž býti mým učedlníkem.
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
34Dobráť jest sůl. Pakli sůl bude zmařena, čím bude napravena?
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
35Ani do země, ani do hnoje se nehodí; ale vyvržena bude ven. Kdo má uši k slyšení, slyš.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.