Лука 21

1Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;

2а виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;

3и рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

4Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

5И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:

6Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

7Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

8А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима.

9А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

10Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

11и земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

12А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.

13А то ће вам се догодити за сведочанство.

14Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:

15Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

16А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

17И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.

18И длака с главе ваше неће погинути.

19Трпљењем својим спасавајте душе своје.

20А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.

21Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

22Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

23Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

24И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

25И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

26Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

27И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.

28А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

29И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;

30кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.

31Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

32Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

33Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.

34Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.

35Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

36Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим.

37И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове маслинска.

38И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.