Лука 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
1Тоць вамеший ши пэкэтоший се апропияу де Исус ка сэ-Л аскулте.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
2Ши фарисеий, ши кэртурарий кыртяу ши зичяу: „Омул ачеста примеште пе пэкэтошь ши мэнынкэ ку ей.”
3А Он им каза причу ову говорећи:
3Дар Ел ле-а спус пилда ачаста:
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
4„Кареом динтре вой, дакэ аре о сутэ де ой ши перде пе уна дин еле, ну ласэ пе челелалте ноуэзечь ши ноуэ пе ислаз ши се дуче дупэ чяпердутэ, пынэ кынд о гэсеште?
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
5Дупэ че а гэсит-о, о пуне ку букурие пе умерь
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
6ши, кынд се ынтоарче акасэ, кямэ пе приетений ши вечиний сэй ши ле зиче: ‘Букураци-вэ ымпреунэ ку мине, кэч мь-ам гэсит оая каре ера пердутэ.’
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
7Тот аша, вэ спун кэ ва фи маймултэ букурие ын чер пентру ун сингур пэкэтос каре се покэеште, декыт пентру ноуэзечь ши ноуэ де оамень неприхэниць, каре н-ау невое де покэинцэ.
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
8Сау каре фемее, дакэ аре зече лейде арӂинт ши перде унул дин ей, ну апринде о луминэ, ну мэтурэ каса ши ну каутэ ку бэгаре де сямэ пынэ кынд ыл гэсеште?
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
9Дупэ че л-а гэсит, кямэ пе приетенеле ши вечинеле ей ши зиче: ‘Букураци-вэ ымпреунэ ку мине, кэч ам гэсит леул пе каре-л пердусем.’
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
10Тот аша, вэ спун кэ есте букурие ынаинтя ынӂерилор луй Думнезеу пентру ун сингур пэкэтос каре се покэеште.”
11И рече: Један човек имаше два сина,
11Ел а май зис: „Ун ом авя дой фий.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
12Чел май тынэр дин ей а зис татэлуй сэу: ‘Татэ, дэ-мь партя де авере че ми се кувине.’ Ши татэл ле-а ымпэрцит аверя.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
13Ну дупэ мулте зиле, фиул чел май тынэр а стрынс тотул ши а плекат ынтр-о царэ депэртатэ, унде шь-а рисипит аверя, дукынд о вяцэ дестрэбэлатэ.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
14Дупэ че а келтуит тотул, а венит о фоамете маре ын цара ачея, ши ел а ынчепут сэ дукэ липсэ.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
15Атунч, с-а дус ши с-а липит де унул дин локуиторий цэрий ачелея, каре л-а тримис пе огоареле луй сэ-й пэзяскэ порчий.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
16Мулт ар фи дорит ел сэ се сатуре ку рошковеле пе каре ле мынкау порчий, дар ну и ле дэдя нимень.
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
17Шь-а венит ын фире ши а зис: ‘Кыць аргаць ай татэлуй меу ау белшуг де пыне, яр еу мор де фоаме аич!
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
18Мэ вой скула, мэ вой дуче ла татэл меу ши-й вой зиче: «Татэ, ам пэкэтуит ымпотрива черулуй ши ымпотрива та
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
19ши ну май сунт вредник сэ мэ кем фиул тэу; фэ-мэ ка пе унул дин аргаций тэй.»’
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
20Ши с-а скулат ши а плекат ла татэл сэу. Кынд ера ынкэдепарте, татэл сэу л-а вэзут ши и с-а фэкут милэ де ел, а алергат де а кэзут пе грумазул луй ши л-а сэрутат мулт.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
21Фиул й-а зис: ‘Татэ, ам пэкэтуит ымпотрива черулуй шиымпотрива та, ну май сунт вредник сэ мэ кем фиул тэу.’
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
22Дар татэл а зис робилор сэй: ‘Адучець репеде хайна чя май бунэ ши ымбрэкаци-л ку еа; пунеци-й ун инел ын деӂет ши ынкэлцэминте ын пичоаре.
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
23Адучець вицелул чел ынгрэшат ши тэяци-л. Сэ мынкэм ши сэ не веселим,
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
24кэчачест фиу ал меу ера морт ши а ынвият; ера пердут ши а фост гэсит.’ Ши ау ынчепут сэ се веселяскэ.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
25Фиул чел май маре ера ла огор. Кынд а венит ши с-а апропият де касэ, а аузит музикэ ши жокурь.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
26А кемат пе унул дин робь ши а ынчепут сэ-л ынтребе че есте.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
27Робул ачела й-а рэспунс: ‘Фрателе тэу а венит ынапой ши татэл тэу а тэят вицелул чел ынгрэшат, пентру кэ л-а гэсит ярэшь сэнэтос ши бине.’
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
28Ел с-а ынтэрытат де мыние ши ну воя сэ интре ын касэ. Татэл сэу а ешит афарэ ши л-а ругат сэ интре.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
29Дар ел, дрепт рэспунс, а зис татэлуй сэу: ‘Ятэ, еу ыць служеск ка ун роб де атыця ань ши ничодатэ ну ць-ам кэлкат порунка ши мие ничодатэ ну мь-ай дат мэкар ун ед сэ мэ веселеск ку приетений мей;
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
30яр кынд а венит ачест фиу ал тэу, каре ць-а мынкат аверя ку фемеиле десфрынате, й-ай тэят вицелул чел ынгрэшат.’
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
31‘Фиуле, й-а зис татэл, ту ынтотдяуна ешть ку мине ши тот че ам еу есте ал тэу.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
32Дар требуя сэ не веселим ши сэ не букурэм, пентру кэачест фрате ал тэу ера морт ши а ынвият, ера пердут ши а фост гэсит.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.