Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Домнул а афлат кэ фарисеий ау аузит кэ Ел фаче ши ботязэ май мулць ученичь декыт Иоан.
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2Ынсэ Исус ну ботеза Ел Ынсушь, чи ученичий Луй.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3Атунч а пэрэсит Иудея ши С-а ынторс ын Галилея.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4Фииндкэ требуя сэ трякэ прин Самария,
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5а ажунс лынгэ о четате дин цинутул Самарией, нумитэ Сихар, апроапе де огорул пе каре-л дэдусе Иаков фиулуй сэу Иосиф.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Аколо се афла фынтына луй Иаков. Исус, остенит де кэлэторие, шедя лынгэ фынтынэ. Ера кам пе ла часул ал шаселя.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7А венит о фемее дин Самария сэ скоатэ апэ. „Дэ-Мь сэ бяу” , й-а зис Исус.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8Кэч ученичий Луй се дусесерэ ын четате сэ кумпере де-але мынкэрий.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9Фемея самаритянкэ Й-а зис: „Кум Ту, иудеу, черь сэ бей де ла мине, фемее самаритянкэ?” Иудеий, ын адевэр, н-ау легэтурь ку самаритений.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Дакэ ай фи куноскут ту дарул луй Думнезеу ши чине есте Чел че-ць зиче: ‘Дэ-Мь сэ бяу!’, ту сингурэ ай фи черут сэ бей, ши Ел ць-ар фи дат апэвие.”
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11„Доамне”, Й-а зис фемея, „н-ай ку че сэ скоць апэ, ши фынтына есте адынкэ, де унде ай путя сэ ай дар ачастэ апэ вие?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Ешть Ту оаре май маре декыт пэринтеле ностру Иаков, каре не-а дат фынтына ачаста ши а бэут дин еа ел ынсушь ши фечорий луй ши вителе луй?”
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Исус й-а рэспунс: „Орькуй бя дин апа ачаста ый ва фи ярэшь сете.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14Дар орькуйва бя дин апа пе каре й-о вой да Еу ын вяк ну-й ва фи сете, ба ынкэ апа пе каре й-о вой да Еу сева префаче ын ел ынтр-ун извор де апэ, каре ва цышни ын вяца вешникэ.”
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15„Доамне”, Й-а зис фемея, „дэ-мь ачастэ апэ, ка сэ ну-мь май фие сете ши сэ ну май вин пынэ аич сэ скот.”
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16„Ду-те” , й-а зис Исус, „де кямэ пе бэрбатул тэу ши вино аич.”
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17Фемея Й-а рэспунс: „Н-ам бэрбат.” Исус й-а зис: „Бине ай зис кэ н-ай бэрбат.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18Пентру кэ чинч бэрбаць ай авут; ши ачела пе каре-л ай акум ну-ць есте бэрбат. Аич ай спус адевэрул.”
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19„Доамне”, Й-а зис фемея, „вэд кэ ешть пророк.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Пэринций ноштри с-ау ынкинат пе мунтеле ачеста; ши вой зичець кэ ын Иерусалим есте локул унде требуе сэ се ынкине оамений.”
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21„Фемее” , й-а зис Исус, „креде-Мэ кэ вине часул кындну вэ вець ынкина Татэлуй нич пе мунтеле ачеста, нич ын Иерусалим.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22Вой вэ ынкинаць ла чену куноаштець, ной не ынкинэм ла че куноаштем, кэчмынтуиря вине де ла иудей.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23Дар вине часул, ши акум а ши венит, кынд ынкинэторий адевэраць се вор ынкина Татэлуй ын духшиын адевэр, фииндкэ астфел де ынкинэторь дореште ши Татэл.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24Думнезеуесте Дух; ши чине се ынкинэ Луй требуе сэ И се ынкине ын дух ши ын адевэр.”
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25„Штиу”, Й-а зис фемея, „кэ аре сэ винэ Месия (кэруя И се зиче Христос); кынд ва вени Ел, аре сэ не спунэ тоате лукруриле.”
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Исус й-а зис: „Еу, чел каре ворбеск ку тине, сунт Ачела.”
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27Атунч ау венит ученичий Луй ши се мирау кэ ворбя ку о фемее. Тотушь ничунул ну Й-а зис: „Че кауць?” сау „Деспре че ворбешть ку еа?”
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28Атунч, фемея шь-а лэсат гэлята, с-а дус ын четате ши а зис оаменилор:
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29„Вениць де ведець ун ом каре мь-а спус тот че ам фэкут. Ну кумва есте ачеста Христосул?”
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30Ей ау ешит дин четате ши веняу спре Ел.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31Ын тимпул ачеста, ученичий Ыл ругау сэ мэнынче ши зичяу: „Ынвэцэторуле, мэнынкэ!”
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32Дар Ел ле-а зис: „Еу ам де мынкат о мынкаре пе каре вой н-о куноаштець.”
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33Ученичий ау ынчепут сэ-шь зикэ деч уний алтора: „Ну кумва Й-а адус чинева сэ мэнынче?”
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Исус ле-а зис: „МынкаряМя есте сэ фак воя Челуй че М-а тримис ши сэ ымплинеск лукраря Луй.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Ну зичець вой кэ май сунт патру лунь пынэ ла сечериш? Ятэ, Еу вэ спун: Ридикаци-вэ окий ши привиць холделе, каресунт албе акум, гата пентру сечериш.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36Чинесечерэ примеште о платэ ши стрынӂе род пентру вяца вешникэ, пентру ка ши чел че сямэнэ ши чел че сечерэ сэ се букуре ын ачелашь тимп.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37Кэч, ын ачастэ привинцэ, есте адевэратэ зичеря: ‘Унул сямэнэ, яр алтул сечерэ.’
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38Еу в-ам тримис сэ сечераць аколо унде ну вой в-аць остенит; алций с-ау остенит, ши вой аць интрат ын остеняла лор.”
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39Мулць самаритень дин четатя ачея ау крезут ын Исус дин причина мэртурией фемеий, каре зичя: „Мь-а спус тот че ам фэкут.”
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40Кынд ау венит самаритений ла Ел, Л-ау ругат сэ рэмынэ ла ей. Ши Ел а рэмас аколо доуэ зиле.
41И много их више верова за Његову беседу.
41Мулт май мулць ау крезут ын Ел дин причина кувинтелор Луй.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42Ши зичяу фемеий: „Акум ну май кредем дин причина спуселор тале, чи дин причинэ кэ Л-ам аузит ной ыншине ши штим кэ Ачеста есте ын адевэр Христосул, Мынтуиторул лумий.”
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43Дупэ ачесте доуэ зиле, Исус а плекат де аколо ка сэ се дукэ ын Галилея.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44Кэч Ел Ынсушь спусесе кэ ун пророк ну есте прецуит ын патрия са.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45Кынд а ажунс ын Галилея, а фост примит бине де галилеень, каре вэзусерэ тот че фэкусе ла Иерусалим ын тимпул празникулуй; кэч фусесерэ ши ей ла празник.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Исус С-а ынторс деч ын Кана дин Галилея, унде префэкусе апа ын вин. Ын Капернаум ера ун службаш ымпэрэтеск ал кэруй фиу ера болнав.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47Службашул ачеста а афлат кэ Исус венисе дин Иудея ын Галилея, с-а дус ла Ел ши Л-а ругат сэ винэ ши сэ тэмэдуяскэ пе фиул луй, каре ера пе моарте.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Исус й-а зис: „Дакэну ведець семне ши минунь, ку ничун кип ну кредець!”
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49Службашул ымпэрэтеск Й-а зис: „Доамне, вино пынэ ну моаре микуцул меу.”
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50„Ду-те” , й-а зис Исус, „фиул тэу трэеште.” Ши омул ачела а крезут кувинтеле пе каре и ле спусесе Исус ши а порнит ла друм.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51Пе кынд се кобора ел, л-ау ынтымпинат робий луй ши й-ау адус вестя кэ фиул луй трэеште.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52Ел й-а ынтребат де часул ын каре а ынчепут сэ-й фие май бине. Ши ей й-ау зис: „Ерь, ын часул ал шаптеля, л-ау лэсат фригуриле.”
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53Татэл а куноскут кэ токмай ын часул ачела ый зисесе Исус: „Фиул тэу трэеште.” Ши а крезут ел ши тоатэ каса луй.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54Ачеста есте ярэшь ал дойля семн фэкут де Исус дупэ че С-а ынторс дин Иудея ын Галилея.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.