Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Le Seigneur sut que les pharisiens avaient appris qu’il faisait et baptisait plus de disciples que Jean.
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2Toutefois Jésus ne baptisait pas lui-même, mais c’étaient ses disciples.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3Alors il quitta la Judée, et retourna en Galilée.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4Comme il fallait qu’il passât par la Samarie,
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5il arriva dans une ville de Samarie, nommée Sychar, près du champ que Jacob avait donné à Joseph, son fils.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Là se trouvait le puits de Jacob. Jésus, fatigué du voyage, était assis au bord du puits. C’était environ la sixième heure.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7Une femme de Samarie vint puiser de l’eau. Jésus lui dit: Donne-moi à boire.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8Car ses disciples étaient allés à la ville pour acheter des vivres.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9La femme samaritaine lui dit: Comment toi, qui es Juif, me demandes-tu à boire, à moi qui suis une femme samaritaine? Les Juifs, en effet, n’ont pas de relations avec les Samaritains.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Jésus lui répondit: Si tu connaissais le don de Dieu et qui est celui qui te dit: Donne-moi à boire! Tu lui aurais toi-même demandé à boire, et il t’aurait donné de l’eau vive.
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11Seigneur, lui dit la femme, tu n’as rien pour puiser, et le puits est profond; d’où aurais-tu donc cette eau vive?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Es-tu plus grand que notre père Jacob, qui nous a donné ce puits, et qui en a bu lui-même, ainsi que ses fils et ses troupeaux?
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Jésus lui répondit: Quiconque boit de cette eau aura encore soif;
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14mais celui qui boira de l’eau que je lui donnerai n’aura jamais soif, et l’eau que je lui donnerai deviendra en lui une source d’eau qui jaillira jusque dans la vie éternelle.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15La femme lui dit: Seigneur, donne-moi cette eau, afin que je n’aie plus soif, et que je ne vienne plus puiser ici.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16Va, lui dit Jésus, appelle ton mari, et viens ici.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17La femme répondit: Je n’ai point de mari. Jésus lui dit: Tu as eu raison de dire: Je n’ai point de mari.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18Car tu as eu cinq maris, et celui que tu as maintenant n’est pas ton mari. En cela tu as dit vrai.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19Seigneur, lui dit la femme, je vois que tu es prophète.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Nos pères ont adoré sur cette montagne; et vous dites, vous, que le lieu où il faut adorer est à Jérusalem.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21Femme, lui dit Jésus, crois-moi, l’heure vient où ce ne sera ni sur cette montagne ni à Jérusalem que vous adorerez le Père.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22Vous adorez ce que vous ne connaissez pas; nous, nous adorons ce que nous connaissons, car le salut vient des Juifs.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23Mais l’heure vient, et elle est déjà venue, où les vrais adorateurs adoreront le Père en esprit et en vérité; car ce sont là les adorateurs que le Père demande.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24Dieu est Esprit, et il faut que ceux qui l’adorent l’adorent en esprit et en vérité.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25La femme lui dit: Je sais que le Messie doit venir (celui qu’on appelle Christ); quand il sera venu, il nous annoncera toutes choses.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Jésus lui dit: Je le suis, moi qui te parle.
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27Là-dessus arrivèrent ses disciples, qui furent étonnés de ce qu’il parlait avec une femme. Toutefois aucun ne dit: Que demandes-tu? Ou: De quoi parles-tu avec elle?
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28Alors la femme, ayant laissé sa cruche, s’en alla dans la ville, et dit aux gens:
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29Venez voir un homme qui m’a dit tout ce que j’ai fait; ne serait-ce point le Christ?
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30Ils sortirent de la ville, et ils vinrent vers lui.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31Pendant ce temps, les disciples le pressaient de manger, disant: Rabbi, mange.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32Mais il leur dit: J’ai à manger une nourriture que vous ne connaissez pas.
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33Les disciples se disaient donc les uns aux autres: Quelqu’un lui aurait-il apporté à manger?
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Jésus leur dit: Ma nourriture est de faire la volonté de celui qui m’a envoyé, et d’accomplir son œuvre.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Ne dites-vous pas qu’il y a encore quatre mois jusqu’à la moisson? Voici, je vous le dis, levez les yeux, et regardez les champs qui déjà blanchissent pour la moisson.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36Celui qui moissonne reçoit un salaire, et amasse des fruits pour la vie éternelle, afin que celui qui sème et celui qui moissonne se réjouissent ensemble.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37Car en ceci ce qu’on dit est vrai: Autre est celui qui sème, et autre celui qui moissonne.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38Je vous ai envoyés moissonner ce que vous n’avez pas travaillé; d’autres ont travaillé, et vous êtes entrés dans leur travail.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39Plusieurs Samaritains de cette ville crurent en Jésus à cause de cette déclaration formelle de la femme: Il m’a dit tout ce que j’ai fait.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40Aussi, quand les Samaritains vinrent le trouver, ils le prièrent de rester auprès d’eux. Et il resta là deux jours.
41И много их више верова за Његову беседу.
41Un beaucoup plus grand nombre crurent à cause de sa parole;
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42et ils disaient à la femme: Ce n’est plus à cause de ce que tu as dit que nous croyons; car nous l’avons entendu nous-mêmes, et nous savons qu’il est vraiment le Sauveur du monde.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43Après ces deux jours, Jésus partit de là, pour se rendre en Galilée;
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44car il avait déclaré lui-même qu’un prophète n’est pas honoré dans sa propre patrie.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45Lorsqu’il arriva en Galilée, il fut bien reçu des Galiléens, qui avaient vu tout ce qu’il avait fait à Jérusalem pendant la fête; car eux aussi étaient allés à la fête.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Il retourna donc à Cana en Galilée, où il avait changé l’eau en vin. Il y avait à Capernaüm un officier du roi, dont le fils était malade.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47Ayant appris que Jésus était venu de Judée en Galilée, il alla vers lui, et le pria de descendre et de guérir son fils, qui était près de mourir.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Jésus lui dit: Si vous ne voyez des miracles et des prodiges, vous ne croyez point.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49L’officier du roi lui dit: Seigneur, descends avant que mon enfant meure.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50Va, lui dit Jésus, ton fils vit. Et cet homme crut à la parole que Jésus lui avait dite, et il s’en alla.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51Comme déjà il descendait, ses serviteurs venant à sa rencontre, lui apportèrent cette nouvelle: Ton enfant vit.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52Il leur demanda à quelle heure il s’était trouvé mieux; et ils lui dirent: Hier, à la septième heure, la fièvre l’a quitté.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53Le père reconnut que c’était à cette heure-là que Jésus lui avait dit: Ton fils vit. Et il crut, lui et toute sa maison.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54Jésus fit encore ce second miracle lorsqu’il fut venu de Judée en Galilée.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.