Јован 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1Il y avait un homme malade, Lazare, de Béthanie, village de Marie et de Marthe, sa sœur.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2C’était cette Marie qui oignit de parfum le Seigneur et qui lui essuya les pieds avec ses cheveux, et c’était son frère Lazare qui était malade.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3Les sœurs envoyèrent dire à Jésus: Seigneur, voici, celui que tu aimes est malade.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4Après avoir entendu cela, Jésus dit: Cette maladie n’est point à la mort; mais elle est pour la gloire de Dieu, afin que le Fils de Dieu soit glorifié par elle.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5Or, Jésus aimait Marthe, et sa sœur, et Lazare.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6Lors donc qu’il eut appris que Lazare était malade, il resta deux jours encore dans le lieu où il était,
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7et il dit ensuite aux disciples: Retournons en Judée.
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8Les disciples lui dirent: Rabbi, les Juifs tout récemment cherchaient à te lapider, et tu retournes en Judée!
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9Jésus répondit: N’y a-t-il pas douze heures au jour? Si quelqu’un marche pendant le jour, il ne bronche point, parce qu’il voit la lumière de ce monde;
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10mais, si quelqu’un marche pendant la nuit, il bronche, parce que la lumière n’est pas en lui.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11Après ces paroles, il leur dit: Lazare, notre ami, dort; mais je vais le réveiller.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12Les disciples lui dirent: Seigneur, s’il dort, il sera guéri.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13Jésus avait parlé de sa mort, mais ils crurent qu’il parlait de l’assoupissement du sommeil.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14Alors Jésus leur dit ouvertement: Lazare est mort.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15Et, à cause de vous, afin que vous croyiez, je me réjouis de ce que je n’étais pas là. Mais allons vers lui.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16Sur quoi Thomas, appelé Didyme, dit aux autres disciples: Allons aussi, afin de mourir avec lui.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17Jésus, étant arrivé, trouva que Lazare était déjà depuis quatre jours dans le sépulcre.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18Et, comme Béthanie était près de Jérusalem, à quinze stades environ,
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19beaucoup de Juifs étaient venus vers Marthe et Marie, pour les consoler de la mort de leur frère.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20Lorsque Marthe apprit que Jésus arrivait, elle alla au-devant de lui, tandis que Marie se tenait assise à la maison.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21Marthe dit à Jésus: Seigneur, si tu eusses été ici, mon frère ne serait pas mort.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22Mais, maintenant même, je sais que tout ce que tu demanderas à Dieu, Dieu te l’accordera.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23Jésus lui dit: Ton frère ressuscitera.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24Je sais, lui répondit Marthe, qu’il ressuscitera à la résurrection, au dernier jour.
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25Jésus lui dit: Je suis la résurrection et la vie. Celui qui croit en moi vivra, quand même il serait mort;
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26et quiconque vit et croit en moi ne mourra jamais. Crois-tu cela?
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27Elle lui dit: Oui, Seigneur, je crois que tu es le Christ, le Fils de Dieu, qui devait venir dans le monde.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28Ayant ainsi parlé, elle s’en alla. Puis elle appela secrètement Marie, sa sœur, et lui dit: Le maître est ici, et il te demande.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29Dès que Marie eut entendu, elle se leva promptement, et alla vers lui.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30Car Jésus n’était pas encore entré dans le village, mais il était dans le lieu où Marthe l’avait rencontré.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31Les Juifs qui étaient avec Marie dans la maison et qui la consolaient, l’ayant vue se lever promptement et sortir, la suivirent, disant: Elle va au sépulcre, pour y pleurer.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32Lorsque Marie fut arrivée là où était Jésus, et qu’elle le vit, elle tomba à ses pieds, et lui dit: Seigneur, si tu eusses été ici, mon frère ne serait pas mort.
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33Jésus, la voyant pleurer, elle et les Juifs qui étaient venus avec elle, frémit en son esprit, et fut tout ému.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34Et il dit: Où l’avez-vous mis? Seigneur, lui répondirent-ils, viens et vois.
35Ударише сузе Исусу.
35Jésus pleura.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36Sur quoi les Juifs dirent: Voyez comme il l’aimait.
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37Et quelques-uns d’entre eux dirent: Lui qui a ouvert les yeux de l’aveugle, ne pouvait-il pas faire aussi que cet homme ne mourût point?
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38Jésus frémissant de nouveau en lui-même, se rendit au sépulcre. C’était une grotte, et une pierre était placée devant.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39Jésus dit: Otez la pierre. Marthe, la sœur du mort, lui dit: Seigneur, il sent déjà, car il y a quatre jours qu’il est là.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40Jésus lui dit: Ne t’ai-je pas dit que, si tu crois, tu verras la gloire de Dieu?
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41Ils ôtèrent donc la pierre. Et Jésus leva les yeux en haut, et dit: Père, je te rends grâces de ce que tu m’as exaucé.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42Pour moi, je savais que tu m’exauces toujours; mais j’ai parlé à cause de la foule qui m’entoure, afin qu’ils croient que c’est toi qui m’as envoyé.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43Ayant dit cela, il cria d’une voix forte: Lazare, sors!
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44Et le mort sortit, les pieds et les mains liés de bandes, et le visage enveloppé d’un linge. Jésus leur dit: Déliez-le, et laissez-le aller.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45Plusieurs des Juifs qui étaient venus vers Marie, et qui virent ce que fit Jésus, crurent en lui.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46Mais quelques-uns d’entre eux allèrent trouver les pharisiens, et leur dirent ce que Jésus avait fait.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47Alors les principaux sacrificateurs et les pharisiens assemblèrent le sanhédrin, et dirent: Que ferons-nous? Car cet homme fait beaucoup de miracles.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48Si nous le laissons faire, tous croiront en lui, et les Romains viendront détruire et notre ville et notre nation.
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49L’un d’eux, Caïphe, qui était souverain sacrificateur cette année-là, leur dit: Vous n’y entendez rien;
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50vous ne réfléchissez pas qu’il est dans votre intérêt qu’un seul homme meure pour le peuple, et que la nation entière ne périsse pas.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51Or, il ne dit pas cela de lui-même; mais étant souverain sacrificateur cette année-là, il prophétisa que Jésus devait mourir pour la nation.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52Et ce n’était pas pour la nation seulement; c’était aussi afin de réunir en un seul corps les enfants de Dieu dispersés.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53Dès ce jour, ils résolurent de le faire mourir.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54C’est pourquoi Jésus ne se montra plus ouvertement parmi les Juifs; mais il se retira dans la contrée voisine du désert, dans une ville appelée Éphraïm; et là il demeurait avec ses disciples.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55La Pâque des Juifs était proche. Et beaucoup de gens du pays montèrent à Jérusalem avant la Pâque, pour se purifier.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56Ils cherchaient Jésus, et ils se disaient les uns aux autres dans le temple: Que vous en semble? Ne viendra-t-il pas à la fête?
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57Or, les principaux sacrificateurs et les pharisiens avaient donné l’ordre que, si quelqu’un savait où il était, il le déclarât, afin qu’on se saisît de lui.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.